Пољски државни гасни оператер „Гас систем“ данас је отворио нови гасовод који ће повезати насеља Чешув и Вежховице у Јужној Слезији, на југозападу земље.
„Радио Пољска“ је саопштио да је овај, на први поглед, мали инсфраструкутурни пројекат локалног значаја (дужина гасовода је свега 14 километара) веома важан за земљу, јер представља део пројекта „Гасни коридор Север – Југ“, који треба да осигура независност Пољске, а у будућности и целе Источне Европе, од испорука гаса из Русије.
„Север – Југ“ треба да повеже терминале природног гаса у Пољској, на Балтику, и на хрватском острву Крк. Нови пројекат је део политике јачања енергетске безбедности Пољске и региона, наводи „Радио Пољска“.
Нови гасовод кошта 21 милион евра. Готово половину ове суме издвојила је Европска унија. Европска комисија је 2013. године прогласила приоритетним 25 инвестиционих пројеката у Пољској, у оквиру гасног коридора „Север – Југ“.
Гасовод „Чешув – Вежховице“ представља први реализовани део западног крака гасног коридора „Север – Југ“. У Пољској се гасни коридор дели на две линије: једна треба да прође западом земље, а друга близу Варшаве. Касније западни крак треба да буде обједињен с гасним системом Чешке, а источни са системом Словачке.
Планирано је да главни део западног крака буде изграђен следеће године, а потом треба да се покрене и велики део пројеката источног крака.
Засад није реализован ниједан пројекат у оквиру овог гасног коридора. Далеко су од завршетка и пројекти изградње гасовода Пољска – Литванија и Балтичког гасовода који би требало да повеже Данску и Пољску и да пољску гасну мрежу прикључи на норвешки гас.
Ови пројекти су, такође, део Гасног коридора „Север – Југ“. У априлу ове године одлучено је да се повећа капацитет терминала у Свиноујшћу с пет на 7,5 милијарди кубних метара годишње. Радови на ширењу терминала, међутим, још нису почели.
Према плановима пољске владе, за пет година сви радови у оквиру овог пројекта требало би да буду завршени, пошто 2022. године истиче пољски уговор с „Гаспромом“ и Пољаци би волели да закључе нови, повољнији, а за то им је потребна алтернатива за руски гас.
Поред Пољске, улогу другог извора уласка горива у Европу у оквиру новог гасног коридора треба да игра Хрватска. Почетком јула током „Самита три мора“ у Варшави, хрватски гасни оператер „Плинакро“ потписао је с „Гас системом“ споразум о сарадњи. Гасни терминал на острву Крк још није изграђен, али је планирано да буде пуштен у рад 2019. или 2020. године.
Регасификациони капацитет новог терминала биће прво око 10 милијарди кубних метара годишње, а касније би могао да буде повећан на 15 милијарди кубних метара. Пошто је потреба саме Хрватске за природним гасом око три милијарде кубних метара, терминал ће бити оријентисан на извоз. За ове сврхе већ је изграђен нови гасовод из Хрватске ка Мађарској.
„Пољска, као прво, жели да добије европски новац од овог пројекта, а као друго, да повиси свој статус унутар Европске уније као важан енергетски чвор“, објашњава аналитичар Института за националну енергетику Александар Фролов.
Америка неће помоћи
Главни проблем новог пројекта, према мишљењу аналитичара, јесте у томе што осим руског гаса он нема чиме да се пуни. Председник САД Доналд Трамп, који је присуствовао „Самиту три мора“ у Варшави у јулу, поздравио је иницијативу за диверсификацију гасних токова у којој учествују Аустрија, Бугарска, Словачка, Чешка, Пољска, Естонија, Литванија, Летонија, Румунија, Словенија.
Он је изјавио да САД никада неће користити енергетски фактор као притисак на своје источноевропске савезнике и обећао да ће обезбедити онолико гаса колико буде потребно.
Засад, ипак, како наводе аналитичари, испоруке течног гаса из САД на европски континент далеко су од тога да задовоље минималне потребе Европљана. САД су 2016. године испоручиле Европи свега 0,5 милијарди кубних метара гаса. Према подацима америчке компаније „Вигон консалтинг“, током првих пет месеци САД су у Европу упутиле око милијарду кубних метара течног гаса.
Европа је, притом, најмање потребна америчком тржишту гаса. У њу је из Америке упућено свега 13 одсто „плавог горива“, 70 одсто испорука је ишло у азијске земље и посебно у територијално блиску Латинску Америку.
У истом периоду руски „Гаспром“је испоручио Европи 81,2 милијарди кубних метара гаса, повећавши обим извоза за 13 одсто у поређењу са сличним периодом прошле године.
Илустративан је пример Литваније која је кренула путем испорука течног гаса из САД, постављајући га као алтернативу руском плавом гориву. Ипак, испало је да је задовољство превише скупо.
„Испоставило се да је овај гас толико скупљи од руског да је литванско руководство било приморано да законски принуди велике испоручиоце да купују одређене количине на СПГ терминалу“, наводи Александар Фролов.
„Гаспром“ нема алтернативу
Већина европских терминала за течни природни гас не ради пуним капацитетом, због чега покретање нових једноставно нема смисла.
„Европски терминали за течни природни гас могу да приме до 230 милијарди кубних метара гаса годишње. Практично, они сада примају 50 до 55 милијарди кубика, односно 75 до 80 одсто терминала не ради“, наводи Фролов.
Према његовим речима, сада ни амерички, нити било који други течни гас, као ни гас из Норвешке или Холандије, неће стизати на европско тржиште у количини која може да испуни гасни коридор „Север – Југ“, а цена течног гаса увек ће бити скупља од руског.
Према мишљењу експерта, америчке компаније нису заинтересоване за закључивање дугорочних уговора с источним Европљанима због високих цена, пошто им је јасно да ови једноставно неће моћи да плаћају у складу с тим уговорима у дугорочној перспективи.
Хипотетички гасни коридор „Север – Југ“ се може повезати с „Јужним гасним коридором“ — то је пројекат продужавања гасовода „Баку – Тбилиси – Ерзурум“ у Европу кроз Турску, којим ће азербејџански, а касније и ирански и ирачки гас, стизати у ЕУ. Имајући у виду гасовод „Турски ток“, врло је вероватно да ће у оквиру овог пројекта у Европу кренути исти руски гас.
Почетком јула министар иностраних послова и спољноекономских веза Мађарске Петер Сијарто изјавио је да је Будимпешта потписала с „Гаспромом“ споразум о продужавању „Турског тока“ кроз Бугарску и Србију у Мађарску.
„Једина реална могућност диверсификације енергетских токова јесте прикључивање на јужни гасни коридор“, нагласио је тада мађарски политичар.
Ново „Међуморје“
„С економске тачке гледишта главни проблем гасног коридорда ’Север – Југ‘ је цена. Биће тешко, ако не и немогуће, договорити се о бољој понуди цене за гас од оне коју нуде Руси“, сматра пољски политиколог Бартош Бекер.
С друге стране, пројекат има и своје геополитичке размере. „Нови заједнички извори енергије и инфраструктура доприносе плановима Пољске о консолидацији Источне Европе под незваничним пољским руководством“, тврди политиколог.
Још један карактеристичан детаљ пројекта јесте његово територијално поклапање с пројектом „Међуморје“ о којем се у Пољској говорило тридесетих година прошлог века. Он је подразумевао стварање блока држава Источне Европе, оријентисаног на Енглеску и Француску, против Немачке и Совјетске Русије. Сада, сматрају експерти, Пољаци стварају ново „Међуморје“, оријентисано на САД.
„Стварање гасног коридора ’Север – Југ‘“, у којем ће главну улогу играти Пољска, последња је варијација старог приступа англосаконској политици чији је циљ раздвајање Европе и Русије пројектом ’Међуморја‘“, наводи пољско-амерички политиколог Џејф Арнолдски. „Ова схема је геополитичка тема владајуће партије Право и правда“, уверен је стручњак.
Према његовом мишљењу, тешко да ће пројекат бити реализован у облику у којем је замишљен: како услед унутрашњих проблема у земљама Источне Европе и нестабилне политичке ситуације у свакој од њих, тако и из простог разлога што гасни коридор „Север – Југ“ неће моћи да обезбеди неопходне количине гаса да би се надокнадио гас из Русије.
„То је нови пример како се ’нова Европа‘ из антируских побуда хвата за сламку уместо да узме у обзир базне геополитичке чињенице и могућности“, сматра политиколог.
