Када чује да у посету Србији из Кине долази секретар Централне комисије за политичка и правна питања, неупућени посматрач може да стекне утисак да се ради о бирократи, не много важном у кинеској политичкој и партијској хијерархији.
Међутим, Менг Ђиенџу припада најужем кинеском руководству и у његовим рукама се налази механизам за координацију свих кинеских безбедносних служби. Са друге стране, Менг припада најужем кругу сарадника кинеског председника Си Ђинпинга.
Централна комисија за политичке и правне послове, којом председава Менг Ђиенџу, једно је од бројних тела Политбироа, највишег органа кинеске комунистичке партије, која се баве текућим пословима партије, објашњава Драгана Митровић, професорка на београдском Факултету политичких наука и директорка Института за азијске студије.
Она координира рад разних министарстава и других партијских тела, да ли раде по закону и по позитивним државним и партијским прописима, каже Митровићева:
„У том смислу је Менг и шеф свих безбедносних служби. Сва министарства, сва надлежна тела која се баве безбедношћу, од наоружане народне милиције, полиције, војске и тако даље, морају да поступају по партијским одлукама, закључцима конгреса и другим обавезујућим одлукама и по закону земље. Комисија на чијем је челу проверава је ли то случај“.
Менгова посета Србији учињена је, каже Митровићева, из више разлога. Један од њих јесте одржавање високог нивоа политичких односа, с обзиром да је Кини овај регион изузетно важан за реализацију више важних пројеката, пре свега у саобраћајној инфраструктури.
„Због тога они желе да одржавају тај висок ниво политичке сарадње са нама, чиме осигуравају да ће сви ти пројекти и бити реализовани, односно, да ћемо барем ми учинити све што можемо и у окружењу и у нашој земљи да се то успешно деси. Са друге стране, ове године је време да се одржи, већ неколико пута одлаган самит премијера у оквиру формата сарадње 16 + 1, зато што кинеска страна жели да овогодишњи самит, који ће бити у Будимпешти, буде започет свечаним отварањем радова на модернизацији пруге Београд — Будимпешта, што се не дешава“, каже Митровићева.
Почетак радова више пута је одлаган, јер Мађарска трпи велики притисак и правно оспоравање од стране Европске комисије, додаје она.
Поред економских и политичких питања, о којима ће Менг разговарати са српским политичким руководством, као један од поверљивих људи кинеског председника Си Ђинпинга, на дневном реду су и безбедносна питања.
Кина је изложена терористичким претњама, како сопственог, аутохтоног тероризма, тако и тероризма који долази из иностранства, каже Горан Матић, професор на Факултету за пословну политику и право београдског универзитета „Унион“.
Борба против тероризма подразумева што више контаката безбедносних служби, каже он.
„Како терористи успостављају ћелије по целој планети, тако и одбрана од тероризма мора да има ћелије одбране. Да не буде непокривених тачака, а Србија је једна од битних тачака и за Исток и за Запад када је у питању борба против тероризма“, каже Матић.
Поред питања везаних за кинеска улагања у српску инфраструктуру, Матић претпоставља да је Кина заинтересована и за улагања у српску наменску индустрију, како би дошла до тржишта која су јој у овом тренутку недоступна, а преко српске наменске индустрије може да допре до њих.
У ширем контексту, Менгова посета може бити порука да Кина тражи место у спољнополитичком амбијенту Европе. Ипак, каже он, Менгова посета Србији остаће загонетка.
„Кинеска политика је дубоко море. Она никада није једнослојна и једнозначна и никада се не може тумачити из једног контекста. Сваки потез кинеске дипломатије има пет или шест значења која се међусобно преплићу, чак неки пут и потиру“, закључује Матић.
