Како „Новости“ сазнају, део износа од 250 милиона долара, које је Конгрес САД за фискалну 2018. и 2019. доделио Фонду за супротстављање руском утицају, ускоро стиже и у Србију.
Према информацијама „Новости“, увелико су у току припреме за лансирање пројекта „Супротстављање руској кампањи дезинформисања на Балкану“, који би требало да стартује крајем ове или почетком наредне године покретањем „регионалног медијског центра за питања одбране и безбедности“ под радним називом „Балкан секјурити нетворк“ („Балканска безбедносна мрежа“).
Радовима на „супротстављању руском информативном рату у региону“, што је заправо покушај потпуног америчког овладавања овдашњим медијским простором, како сазнају „Новости“, руководе Џон Капело, виши сарадник за војна питања у Фондацији за одбрану демократије (ФДД) и некадашњи амерички војни аташе у амбасадама САД у Србији и у Израелу, и Данијел Шунтер, директор невладине организације Евроатлантска иницијатива (ЕАИ) из Београда.
На пројекту су ангажовани и Сектор НАТО-а за јавну дипломатију из Брисела и Канцеларија НАТО-а за везу у Београду, а важну улогу има и Сајмон Фицгибон, аташе за одбрану у Амбасади Велике Британије у Београду.
Финансирање пројекта, према информацијама „Новости“, ићи ће преко Атлантског савета, Немачког Маршаловог фонда, Националне задужбине за демократију (НЕД), која је један од главних финансијера такозваног невладиног сектора у Србији, као и преко Америчке (војне) команде за Европу (УСЕУЦОМ).
Очекује се да ће свој допринос дати и дипломатски представници Немачке, Канаде и Норвешке, као и Словеније преко пуковника у пензији Антона Туње, некадашњег војног аташеа Словеније у Србији.
Ти планови за дипломатско-војно-пропагандну агресију Запада на Србију, иначе, проистичу из Закона о супротстављању дестабилизујућим активностима Ирана, који је у Конгресу САД усвојен 27. јула.
Њиме је предвиђено и оснивање поменутог антируског пропагандног фонда од 250 милиона долара, који, како је наведено у закону, осим у Србији треба да буде искоришћен за сузбијање руског утицаја и у Албанији, Босни и Херцеговини, Грузији, Македонији, Молдавији, у тзв. држави Косово и у Украјини, као и у чланицама НАТО-а и ЕУ које су „рањиве на утицај Руске Федерације“.
