Михаил Бељаjев, главни економиста Института за тржишта фондова и управу, за Спутњик објашњава суштину општег тренда развоја.
„Руска економија са једне стране бележи рекордно ниски темпо инфлације и са друге стране раст инвестиција. То је онај део који се тиче макропоказатеља, а они се састоје, односно до њих доводе успеси у на пример аграрном сектору, као и у војној индустрији. Видимо резултате, односно конкретна техничко-технолошка решења која су плод једне развијене индустрије у којој ради висококвалификована радна снага.“
Прерађивачка индустрија у суштини се може сматрати индикатором развоја читавог производног комплекса и зато би ваљало погледати које је успехе, према подацима Министарства за економски развој Руске Федерације, тај сегмент руске привреде низао у првом тромесечју текуће године.
Ту су најпре тешка индустрија и то производња моторних возила, приколица и полуприколица са растом од 13,5 одсто, као и производња машина и опреме која бележи 8,2 одсто раста.
Конкретно у тим областима јасно је да се ради о резултатима државних стимулативних мера. Поменимо и раст производње домаћих комбајна од чак 46,1 одсто, као и теретних вагона од 28,8 одсто. Важно је нагласити да у условима санкција Русија сада у тим областима може готово у потпуности самостално да снабдева сопствено тржиште.
И текстилна индустрија бележи раст од 8,5 одсто, а производња коже и кожне галантерије 7,8 одсто. Развија се и дрвнопрерађивачки комплекс, најпре обрада дрвета и производња предмета од дрвета расте за 4,2 одсто, као и производња папира и целулозе 8,9 одсто. Значајан раст бележи се и у производњи синтетичког каучука од 17,9 одсто. Порасла је и производња ђубрива због великог бума у пољопривредној производњи. Није тајна да се Русија на велика врата враћа на светску сцену као лидер у производњи квалитетних житарица.
Оксана Лукичова, аналитичарка брокерске куће „Откритие“, задужена за робна тржишта, за Спутњик говори о тренутној ситуацији на светском тржишту житарица.
„Руске житарице су веома конкурентне у поређењу са европским житарицама, али и у поређењу са многим другим у свету. Ове године бележимо добар квалитет, повећан принос. Могу рећи да према подацима Министарства пољопривреде од 7. септембра, приноси ове године у просеку су 3,25 тона по хектару, наспрам 2,75 тона по хектару колики је принос био прошле године на исти дан.“
Прошле године, пошто је принос био изузетно обиман, квалитет зрна је био прилично низак, доста житарица је преусмерено на прераду за сточну храну. Према речима наше саговорнице ове године су произвођачи много тога променили и урадили како би принос био одличног квалитета.
„Наше компаније практично не зависе од увозног семена. Наравно да много радимо како би били побољшани домаћи фонд семена и квалитет различитих култура. То све доприноси расту приноса. Ту је битно поменути и квалитет ђубрива и начин обраде земљишта. Сви неопходни фактори сада се примењују, што доводи до повећања приноса и укупно добрих резултата“, објашњава Лукичова.
„Сектор производње и прераде нафте и гаса спада у домен високих технологија и даје нам могућност да се буџет РФ лепо пуни. Са друге стране, из перспективе спољне трговине, постепено се одвајамо од беспоговорног диктата и доминације тих сектора. То значи да се ’специфична тежина‘ тих сектора смањује у односу на друге привредне гране. Са друге стране, тај сектор наставља сопствени развој и заузима врло битне позиције и у домаћој економији, али и на светском тржишту“, објашњава Бељаев.
Наш саговорник додаје да Русија нерадо говори о успесима у војној индустрији, јер због актуелне ситуације у свету и недобронамерне атмосфере, често бива погрешно протумачена, али да је ипак развој наменске индустрије велики замајац за остатак привреде:
„Можда нас развој у војној индустрији сам по себи не радује, али морамо да разумемо да због савремене геополитичке ситуације Русија тешко може да опстане без развоја тог сегмента привреде. Такође, иако трпимо бројне критике неких земаља, морамо да знамо и да развој наменске индустрије покреће и рад бројних производних предузећа у цивилном сектору и генерално утиче на развој економије.“
Осим поменутих области, раст се, због примењених државних мера, очекује и у руској бродоградњи, док хемијска индустрија већ бележи раст од 7,5 одсто. Незнатни прогрес је приметан и у производњи електричне енергије од 1,2 одсто.
Обим карго и комерцијалног превоза робе порастао је укупно за 3,1 одсто. Авио-превоз терета је доживео највећи раст од чак 23,9 одсто, док је превоз путника такође „у плусу“ за 9,7 одсто.
Сви ти подаци сведоче да руска економија у целини бележи раст. Постоје и слабе тачке на којима се ради. Значајно је да индустријска производња почиње озбиљно да се развија и то је веома добар знак за руску привреду.
