Нема речи ни о каквој случајности, штавише, у Русији од јуна стартује програм подршке извозницима несировинских производа и услуга под називом „Made in Russia“. Наиме, власти намеравају активно да развијају неенергетски сектор, који је за свега три месеца ове године порастао за 19 одсто у поређењу са истим периодом прошле године.
Према подацима Руског извозног центра, реч јео производњи пољопривредних машина, авио-индустрији, грађевинарству, али и ИТ сектору, будући да управо те гране чине највећи привредни раст руског несировинског извоза у 2016. години.
Према плану, производи под слоганом „Made in Russia“ ће бити намењени пре свега земљама Заједнице независних држава и Блиског истока, али и Азије. Посебну пажњу руске власти посветиће пласирању тих производа на тржишта Кине, Индије, Ирана, а делимично и Немачке, Велике Британије и САД.
Управо је о тој теми говорио и сам председник Русије Владимир Путин на представљању програма економског развоја земље до 2025. године, рекавши да сви ти планови морају бити транспарентни и реални, као и да је приоритет да се поправи пословна клима у земљи и да се повећа извоз несировинских производа.
„Да би се то постигло, неопходно је одговорити на тренутне изазове и пратити интересе привредника и државе, пословних кругова и грађанског сектора. Неопходно је подићи конкурентност тржишта и руске економске ситуације у целини, кроз повећање несировинске производње али и реализацију крупних инвестиционих пројеката, иако се не сме занемарити и мали развој малог и средњег бизниса, који је од великог значаја за руску економију“, истакао је.
Да будућност привреде лежи у малом и средњем бизнису и повећању несировинске производње потврђују и мишљења бројних стручњака. Према речима Илије Масуха, председника Фонда информационих демократија, цео један блок форума биће посвећен иновацијама и ИТ сфери, с обзиром на то да је та сфера бизниса изузетно слабо законски регулисана.
„Економски форум је јако битан догађај када је реч о високотехнолошкој индустрији. Ове године актуелне теме биће заштита личних података грађана, али и обрада података великих корпорација. У плану је и да се разговара о томе како ће та сфера бизниса бити регулисана, а у панелима ће поред руских организација бити и представници страних компанија“, додао је Масух.
Да власти Русије теже ка томе говори и недавна изјава шефа Министарства телекомуникација Русије Николаја Никифорова, који је рекао да ће Русија настојати да унапреди правни сегмент ове индустрије како би постала једна од најприступачнијих земаља света за имплементацију најнапреднијих дигиталних технологија.
И Никита Исајев, директор Института за актуелну економију, тврди да ће овај форум бити идеална платформа да се велика пажња посвети управо овој сфери бизниса. Штавише, он наводи да би за већу ефикасност ове сфере пословања требало развити дугорочну стратегију, односно поставити јасну и солидну државну подршку. Истовремено, додаје, потребна је и снажна политичка воља да се омогући приступ малим и средњим предузећима да активно учествују у јавним набавкама.
„Форум у Санкт Петербургу има задатак да представи Русију међународним економским играчима, што је посебно важно у овом тренутку, имајући у виду да су санкције Запада и даље на снази. Форум је фактички главна економска платформа Русије и сама чињеница да на њему учествује Путин даје овој манифестацији тежину“, додаје Исајев.
Када је реч о преласку са конвенционалних извора енергије на алтернативне, економски аналитичар Антон Шабанов сматра да је тај тренд већ увелико узео маха. То су, како објашњава, употреба соларне енергије, снага ветра и томе слично, а на томе је неопходно радити јер је нафта ресурс који није бесконачан.
„Велике макроекономије траже све ефикасније и исплативије технологије. У том смислу су досадашњи извори енергије проблематични — тешко их је транспортовати, а и различитих су капацитета. Осим тога, светско тржиште увек страда од колебања цена стандардних енергената“, додаје Шабанов.
Иако се Форум отвара сутра, централни део манифестације предвиђен је за петак, будући да ће тог дана бити одржано пленарно заседање на којем ће учествовати руски председник Владимир Путин и његов колега из Индије — Нарендра Моди.
Када је реч о Србији, наша земља на овом форуму има статус почасног госта, а нашу делегацију предводиће потпредседник Владе Ивица Дачић. Поред њега, у Санкт Петербург ће отпутовати и привредна делегације са око 10 представника домаћих компанија. И председник Републике Српске Милорад Додик је потврдио учешће на Форуму и најавио могућност састанка са Путином.
Подсећамо, овогодишњи Форум окупиће око 12.000 учесника из 130 земаља света.
