Под контролом владиних снага сада је око 85 одсто укупне територије Сирије, с изузетком провинције Идлиб практично је од терориста очишћена скоро цела државна територија.
Све је то постигнуто захваљујући снажној помоћи и подршци Русије. Па и Ирана. Москва је у пресудном тренутку послала у Сирију своју авијацију и морнарицу, системе ПВО, неке специјалне копнене јединице, борбену инжењерију, војну полицију… Све је то стигло у Сирију на темељу међудржавног уговора о војној помоћи између Сирије и Русије. И све је то у Сирији прошло најбољи и најконкретнији тест борбене обуке. Руска борбена авијација са базом у Хмејмиму пролази највернију проверу знања својих пилота у свакодневним борбеним акцијама дању и ноћу у свим метеоролошким условима. Авиони Су-25, Су-24, Су-30, Су-34 и Су-35, хеликоптери Ми-35 и Ми-28, у Сирији имају најбољи полигон за извиђачке и бомбардерске акције. Сирија је најбоља ратна школа младих руских пилота, који имају дневни налет и по три изласка у акцију. Истовремено са пилотима увежбавају се и тимови за опслуживање и одржавање авиона. База Хмејмим уређена је и опремљена попут најмодернијих база НАТО-а, баш као и руска морнаричка база у луци Тартус, која ће ускоро моћи да истовремено прими и до десет ратних бродова тонаже од по 10.000 тона појединачно. Тиме руска ратна флота добија врло снажно упориште у источном делу Медитерана.
На стратешком нивоу руска бомбардерска авијација изводила је с авионима Ту-160, Ту-95 и Ту-22 ударе по циљевима у Сирији директно летећи с аеродрома из Русије, из база Енгелс и Маздок. Руски стратешки бомбардери при томе су вршили додатно танкирање горивом у ваздуху, што је у условима пуне оптерећености борбеним товаром ракета врло сложен поступак и маневар. Бомбе и ракете, које су лансирали руски авиони, имале су најновије и најпрецизније системе навођења, тако да су ефекти на циљу били максимални. Истовремено се руска авијација „ослободила“ старијих типова ракета и бомби, а тестирала најновија средства, као што су авионске крстареће ракете домета и до 2.500 км.
Руска ратна морнарица лансирала је са својих фрегата, мањих патролних бродова и са класичних подморница у зароњеном стању морнаричку верзију крстарећих пројектила типа „калибар“, домета преко 2.500 км и са прецизношћу, ЦЕП, од највише пет метара. Први удар те врсте извела је, на опште изненађење Запада, руска Каспијска ратна флотила, а пројектили су прелетели ваздушни простор северног Ирана и северног Ирака до циљева у северном делу Сирије.
Руска борбена инжењерија стекла је драгоцена искуства у савладавању и чишћењу минираних подручја од свих врста западних и источних типова мина, па и импровизованих експлозивних направа, посебно у урбаним условима. Руси у Сирији масовно користе беспилотне летелице за извиђање и навођење. Руска војна полиција, од којих је једна јединица састављена од грађана из Чеченије, врло ефикасно одржава ред и мир на територијама ослобођеним од терориста.
Када се уз све то додају и искуства морнаричке авијације са носача авиона „Адмирал Кузњецов“, добра и лоша, нова искуства у раду система електронског осматрање и навођења, нови снимљени подаци о летовима америчких авиона и дронова изнад Сирије, њихови реални радарски одрази, прислушкивање америчких радио веза у региону уз истовремену заштиту својих веза, заплењено западно оружје, испада да је Сирија драгоцено руско војно искуство, најбоља школа реалне војне обуке. И тактички је то потврђено стварањем „котлова“ у којима су се нашли опкољени терористи, да би онда били вишеструко раздељени и уништавани по деловима.
Сирија је, дакле, и најбоља школа руске војне тактике, место где стасава будући најбољи официрски и старешински кадар оружаних снага Руске Федерације.
Гости емисије „На нишану Мирослава Лазанског“ су др Јасер Хавари, рођен у Дамаску и новинар Станоје Јовановић, аутор врло популарне књиге о Сирији.
