Сирија је пре рата била секуларна земља у којој је слобода вероисповести била загарантована. Осим тога, ова некада двадесетдвомилионска нација имала је развијену привреду и пољопривреду, бесплатно школство и здравство и, што је најважније, грађани су живели у миру. Потом су на сцену ступили терористи, који су желели да створе другачије друштво, засновано на начелима верске нетрпељивости и терора.
О томе су у емисији „На нишану Мирослава Лазанског“ говорили доктор Јасер Хавари и новинар Станоје Јовановић.
Хавари је педијатар који је студирао у Београду и остао да живи у нашој земљи. Више од три деценије педијатар је у дому здравља у београдском насељу Жарково. Крај рата је, каже Хавари, близу.
„Све стране које су се умешале у рат откриле су циљеве, а сиријски народ је доста интелигентан и схватио је ко иза чега стоји. Претпостављам да ће крај рата бити врло брзо“, каже он.
ДАЕШ контролише још само пустињу, а једини град који држи у својим рукама је Рака, коју је та терористичка организација прогласила за своју престоницу. ДАЕШ може и даље да постоји, али цео свет сада зна о коме се ради, да немају везе са исламом, јер на првом месту убијају муслимане, каже Хавари.
Новинар и публициста Станоје Јовановић аутор је монографије о предратној Сирији, када је Сирија, како каже, била лепа и срећна земља са 22 милиона становника. Када је са делегацијом српских новинара посетио Сирију није ни слутио, каже, шта ће се десити. Према Станојевићевим речима, грађански рат у Сирији наставак је Арапског пролећа, низа обојених револуција у арапским земљама.
„Ја ћу рећи једну Гадафијеву изјаву, не знам колико је позната. Он је за неке западне земље рекао да више брину о људским правима него о људским животима. Мислим да је то велика истина и да су пропаганда, медијски рат, трговина оружјем и тако даље, утицали да се у Сирији догоди ово што се догодило“, каже Јовановић.
Сирија је пре рата била пример верске толеранције. Хавари наводи пример џамије и цркве у Хомсу које деле исто двориште, а Јовановић наводи пример Џамије Омајада у Дамаску, где се чува глава светог Јована Крститеља, а један од минарета те џамије носи име Исуса Христа.
Према Хаваријевим речима, у Сирији не постоји верска нетрпељивост, осим ако није увезена споља. Сиријски народ није нетрпељив, каже он. Верске поделе не постоје, сви иду у исте школе, живе у истим зградама, деле исти живот, каже Хавари.
„Сирија је пример за цео свет за верску толеранцију. Ово што се сада дешава наметнуто је сиријском народу. Сирија је толерантна земља. Свако може да верује у шта хоће, али сви смо Сиријци и волимо нашу земљу“, каже Хавари.
Грађански рат у Сирији је, према Хаваријевим речима, пресликани рат у бившој Југославији.
Јовановић, говорећи о своје две посете Сирији, прича о гостопримству Сиријаца, а о верској толеранцији наводи пример да се Божић и Ускрс налазе у календару државних празника Сирије.
Да није било руске војне помоћи, терористи би ушли у Дамаск, каже Хавари.
„То што је Русија помогла, има велику захвалност сиријског народа. Да Русија, Иран и још неке земље нису стале уз нас, било би још много горе. Нусра фронт, ДАЕШ и други свашта су радили у Сирији. Људе су клали и убијали по кућама. Надам се да ће свему томе доћи крај, пошто је народ и сам схватио да је интерес страних сила да растурају Сирију“, каже Хавари.
