Међутим, од тренутка када је саопштена одлука Врховног суда Ирака, нико се од курдистанских званичника није огласио, што би могло да се протумачи да ће одлука Врховног суда можда бити занемарена.
С тим у вези, публициста и историчар Немања Старовић за Спутњик каже да ће се курдистанске власти свакако оглушити на одлуку Врховног суда, с обзиром да став Багдада за њих није релевантан, те да они референдумом настоје да ојачају своје преговарачке позиције у будућем стицању независности.
Како каже, оно што представља највећи проблем у односима Ирачког Курдистана и Багдада јесте и питање области око града Киркука, области која је изузетно богата нафтом која се административно налази изван региона Ирачког Курдистана, али које ефективно контролишу курдске пешмерге.
Било какав договор о споразумном стицању независности који може уследити у наредним годинама, како објашњава, морао би подразумевати прецизно разграничење управо на подручју тог стратешки важног града, а не треба занемарити и чињеницу да у том граду Курди чине мањину у односу на арапско и туркменско становништво.
Са друге стране, објашњава Старчевић, Турска је свесна да Ирачки Курдистан може да подржи само до тренутка подизања питања саме независности, јер је свесна да би будући Курдистан био матична државна свих Курда и по природи ствари тежио би проширењу на све етничке курдске просторе.
„Сам референдум неће решити то питање, већ представља још само један корак ка том циљу, јер потпуна независност није нешто што се постиже самим проглашењем, већ мора бити призната, како од стране најважнијих актера међународне заједнице, тако и од стране регионалних играча. У том смислу постоје бројни проблеми до остварења циља, с обзиром да сем власти у Багдаду, тој иницијативи се жестоко противе и регионални играчи, пре свих Иран и Турска, која је започела и војне маневре на границама са Ирачким Курданистаном како би показала своју озбиљност у том противљењу“, додаје Старчевић.
Истовремено, сарадник Института за источне студије Руске академије наука Борис Долгов сматра да уколико референдум буде спроведен, јасно је да ће већина гласати за независност Ирачког Курдистана, али и да ће то довести до заоштравања ситуације не само у Ираку, већ и у суседним земљама.
Како је рекао, ради се о домино ефекту у Сирији, Турској, али и у Ирану, додуше у мањој мери, будући да Курди тамо имају мање проблема него у другим земљама. Велике државе, попут САД, Велике Британије и Француске, свесне су евентуалних последица и предлажу да референдум буде одложен, али ништа не нуде Курдистану заузврат, истакао је.
„Са своје стране, ирачки Курди сматрају да би референдум требало одржати сад или никад, јер је сада најповољнији тренутак због велике кризе у региону. Интересантно је да тренутно само Израел отворено подржава референдум — у инат арапским непријатељским земљама“, нагласио је Долгов.
Са друге стране, он каже и да је тежња Курда да створе националну државу потпуно логична, али ипак оставља велики број питања.
Пре свега, како је навео Долгов, Курди нису јединствени, ни у етничком смислу, ни када је реч о политичким ставовима. Ирачки Курди су за независност, а са друге стране у Сирији има Курда који подржавају актуелног председника Башара ел Асада и не желе да изађу из састава Сирије.
„Имате социјалисте из Радничке Партије Курдистана, чији се ставови не подударају са ставовима председника Ирачког Курдистана Масуда Барзанија. Осим тога, и у Турској има Курда који су потпуно интегрисани у турско друштво и немају намеру да живе у некој другој држави“, упозорио је Долгов.
На крају крајева, додаје Долгов, у самом Ирачком Курдистану има странака које се међусобно свађају, али сада оне имају заједничког непријатеља, а то су управо радикални исламисти.
Иначе, Курди на територији Ирака коју насељавају имају лежишта нафте и других енергената, као и руда. Имају површине погодне за пољопривреду и око шест милиона становника, али немају подршку међународне заједнице за независност, између осталих Русије, Турске, Ирана и САД.
