Расел је, наиме, већ на почетку разговора рекао да је Спутњик уз РТ за њега један од главних извора информацијa јер америчким медијима једноставно више не може да верује.
„Спутњик ми је нарочито користан током рата у Сирији, јер сам од Спутњика и РТ-а добијао више корисних информација него што сам могао да добијем од америчких мејнстрим медија“, каже Расел на почетку разговора за Спутњик.
Расел је на холивудску сцену ступио када је 1983. године правио сториборд за филм „Ратови звезда: Повратак Џедаја“. Уследио је рад на хитовима као што су „Бетмен“ Тима Бартона, „Терминатор 2“ Џејмса Камерона, „Роџер Ребит“ Роберта Земекиса, „Мулен ружу“, „Нарнији“ и „Вулверину“… Најновији пројекат су најсвежији „Пирати са Кариба“. Као аутор сториборда, Расел је прва особа која је од сценарија правила визуелно дело, чиме је умногоме обликовао крајњи изглед свих ових филмова.
Оно што Расела издваја од сличних уметника јесте његов веома профилисан политички став. Ако постоји неко ко диже глас против агресивне политике његове домовине, онда је то свакако Дејвид Расел.
„Морате да се сетите да сам ја дете шездесетих, ја сам ’бејбибумер‘. Отпочетка смо учествовали у политичким активностима, знали смо да нас држава лаже о рату у Вијетнаму, лагали су нас о друштвеној структури Америке, знали смо да су учествовали у тајним и непријатним активностима широм света, под маском национализма или промовисања демократије. Доста рано смо то схватили. Већина нас који смо остали политички активни са неверицом смо гледали како се надолазеће деценије мењају. Сада имамо охрабрење, јер нове генерације почињу да се буде и схватају да званичне приче морају увек да се преиспитују“, каже Расел.
Како су ти шездесетосмаши постали јапији и они који бомбардују друге земље?
— Па то је лажни наратив. То видите на примеру млађих генерација. Погледајте какви су то били политички изазови: како да зауставите рат у Вијетнаму? Како да спречите америчку владу да почини убиство вашим пореским доларима? Можете да протестујете, да бирате људе који ће ово да промене, да одбијате да сарађујете у гандијевском стилу и да покренете мотор промене. Све ове технике су већ коришћене. Али током омладинске побуне ’60-их и ’70-их само мали проценат младих људи тог доба је у томе заиста учествовао. Огромна већина, можда 80 или 90 одсто врло радо је наставила да живи по старом — постајали су радници, мужеви, верници, потрошачи који су потпуно слепи за политичку стварност. Зато новим генерацијама које ме питају да ли смо постали јапији, ја кажем да су још они већински били јапији. Већ су били на том путу. Погледајте млађе генерације. Колико људи ће да се побуни и стане на пут корпорацијама, полицији или војсци када раде нешто што је етички некоректно? Једно је идентификовати зло које се дешава, али колико имате храбрости да то пробате да зауставите? Нисте успели да зауставите једног Доналда Трампа и Хилари Клинтон. Нисте успели да спречите Америку да бомбардује Сирију. А могли бисте када би 50 милиона вас сутра одбило да оде на посао, у Гандијевом стилу. Власт би се срушила. Зашто немате храбрости да то урадите, ако сте свесни ситуације? Пред таквим изазовом смо се нашли и ми. Како да инертне масе покренете на промене? То је проблем више генерација, а пред њим су и миленијалци.
Да ли сте ви то радили кроз своју уметност?
— Трудио сам се у свакој прилици, кроз филмске пројекте који су имали поруке које сам сматра плодним и корисним за друштво. Ми смо у шоу-бизнису, а ту неких великих порука нема. А ја сам приповедач. Више ме занима да вас узбудим неким наративом који се обраћа вашем срцу, без обзира на жанр. Филм је несавршен медиј да би се пренела нека порука, али ако га користите исправно, а нарочито ако га користите субверзивно, он постаје моћно оружје.
„Звездани ратови“ су врло политичан филм, зар не?
— Веома. Морате да се сетите да је ово настало током седамдесетих, када је Лукасова намера била да се прича о побуњеницима представи као сценарио против рата у Вијетнаму. У суштини, Лукас и Холивуд су умањили цео конфликт, али су током наредних година признали да им је управо то била намера. А, сетите се, рат у Вијетнаму се управо завршио, Вијетнамци су коначно били слободни, Америка је поражена, а људи моје генерације су схватили: Боже, коначно имамо прилику да успоримо ову ратну машину. Део те енергије је уграђен у причу о „Звезданим ратовима“. То је и један од разлога популарности филма у Америци, јер је реафирмисао праве америчке вредности — идеју да људи чистог срца могу да сруше највеће зло универзума и да створе боље друштво. То је део америчког мита, али је заправо веома стварна мотивација која се понављала много пута у историји, а Лукас је био у том духу времена да би схватио да та прича може да постане успешна. Оно што се десило после тога јесте да су нове генерације редитеља постале разочаране у ток историје који се пред њима одвијао. Видели су ту невидљиву силу и на неки чудан начин их је више привукла Тамна страна.
Ко је Дарт Вејдер на данашњој политичкој сцени? Ким Џонг Ун? Опет Срби?
— Сигурно нису Срби! Ако бих скинуо маску Дарта Вејдера, ја бих видео лице Хенрија Кисинџера, злог макијавелијанца од ког одавно више нема никакве користи, али је људској врсти нанео огромну штету. То је тај ниво суперзликовца какве представљају Вејдер и његова екипа. Они су стварни, а ми смо им дали моћ. Сами смо им изградили Звезде смрти и дозволили смо им да их искористе. Ако то не зауставимо, све ће нас побити. То су психопате!
Да ли сте гледали Трампов говор у УН? Људи га пореде с Хитлером.
— Знам доста људи који познају Трампа. Запамтите да су Холивуд и политика у сталном дослуху. Трамп није неки чудни, луди кловн. Он је само неко ко је лукаво успео да победи на председничким изборима. Али, као што је Владимир Путин приметио, он није ни необавештен ни глуп као што би мејнстрим медији желели да верујете. Он свакако није диван човек и није мој избор за председника, а ја нисам гласао ни за њега ни за Хилари. Оно што је занимљиво код Доналда Трампа је да је он успео да настави да изненађује америчке политичке структуре и што у томе очигледно ужива. А ја то нисам видео још од, па… од Линдона Џонсона, који је био на сличан начин полулуд (смех).
