Пленковић је у Њујорку бранио излазак Хрватске из арбитражног поступка о граници са Словенијом, после чега је Церар изјавио да његова посета Загребу, како је рекао, нема смисла, јер је на састанку са Пленковићем требало да буде речи о примени арбитражне одлуке.
Гранични спор између Словеније и Хрватске око Пиранског залива траје још од распада бивше Југославије, а Стални арбитражни суд у Хагу пресудио је овог лета у корист Словеније.
Пленковићева порука после објављивања одлуке била је да пресуда за Хрватску међународне арбитраже није обавезујућа. Након тога низале су се провокативне изјаве, чак и претње ратом са обе стране.
Излаз из кризе загребачки новинар Денис Куљиш види у замрзавању спора на неодређено време, као и у томе да се он решава у неком другом сплету околности.
„Не видим да на терену то на било који начин ствара проблем у пракси. Једино што би требало урадити, а о томе је било говора, јесте да се направи заједничко риболовно подручје. И решен практични проблем. А начелни проблем нек се реши када дођу неки паметнији људи од нас — деца, унуци, шта ја знам, нека они то реше“, каже кроз смех Куљиш.
Он, додаје, не види проблем у словеначко-хрватском спору. Проблем се своди на то да ли ће словеначке бродове неко прегледати или не, а он не види разлог да их неко прегледа.
Разграничење у Пиранском заливу извршено је, према Куљишевом мишљењу, разумно, јер не види да је могло да буде донето било које друго решење. Проблем је на обе стране, каже Куљиш, измишљен.
„Словенци око тога праве свој велики национални пројекат, а Хрвати раде велику принципијелну одбрану, а спор је ни око чега. Нису то Курилска острва, богати, да се око тога нешто озбиљно посвађаш. Па и тамо су то успели да ставе у мировање, на неки начин“, каже Куљиш.
Одлуком међународне арбитраже, Словенија је добила три четвртине Пиранског залива. Међутим, није добила излаз у међународне воде, али јесте пролаз кроз део хрватског мора.
Коридор до међународних вода широк је око 2,5 наутичке миље и према одлуци Арбитражног суда словеначки бродови и авиони имаће сву слободу проласка кроз хрватско подручје.
На крају, показало се да улазак Хрватске у ЕУ не да није решио територијални спор са старом чланицом Словенијом, него је све додатно закомпликовао.
