Можда и зато што ће, сва је прилика, најузбудљивији део ових избора представљати оно што ће се дешавати после избора, током формирања нове или нове-старе владајуће већине.
Да ли ће Ангела Меркел тријумфовати онако убедљиво као што јој предвиђају анкете? Или податак да је трећина бирача још неопредељена значи да су изненађења ипак могућа? Да ли ће Немачком и после ових избора владати такозвана „велика колиција“ ЦДУ-а и СПД-а, или ће је заменити, на пример, „коалиција Јамајка“, црно-жуто-зелена коалиција ЦДУ-а, либерала (ФДП-а) и Зелених? Да ли ће нова немачка влада променити однос према Русији, и какав ће однос заузети према Сједињеним Америчким Државама?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ разговарали Мирослав Стојановић, дугогодишњи дописник „Политике“ из Немачке, и сарадник Института за политичке студије Душан Достанић.
Предизборне анкете показују да демохришћани канцеларке Меркел убедљиво воде, са око 36 одсто гласова. Социјалдемократе Мартина Шулца имају петнаестак одсто мање, а четири партије су између 8 и 10 одсто — Алтернатива за Немачку (АфД), Левица, Зелени и либерали из ФДП-а.
Да ли ове бројке значе да ће Ангела Меркел у недељу освојити и четврти канцеларски мандат, или су изненађења ипак могућа?
„Верујем да изненађења нису могућа, иако последње процене показују да је ЦДУ у благом паду“, каже Мирослав Стојановић, напомињући да су сви истраживачи јавног мњења опрезни после шокова с „брегзитом“ и Доналдом Трампом, али, „у Немачкој су нешто поузданији и бирачи и истраживачи“.
„Велт“ је, само неколико дана уочи избора, објавио вест да је правна служба Бундестага прогласила одлуку Меркелове о пријему миграната незаконитом. Колико би то могло да јој нашкоди?
„То није једина њена одлука која је проблематизована с правног становишта. И одлука о спасавању евра је проблематизована као противуставна, као и закон о истополним браковима, јер немачки устав предвиђа посебну заштиту брака и породице“, подсећа Душан Достанић. „Али, без обзира на то, ако су анкете тачне, а показују и да је СПД у паду, извесно је да ће Ангела Меркел бити нова-стара канцеларка“.
Иако ће досадашње владајуће партије, ЦДУ и СПД, остати најјаче, анкете показују и да ће, у односу на прошле изборе, њихов укупни пад достићи скоро 10 одсто.
„Највећи број тих гласова узела је Алтернатива за Немачку“, објашњава Стојановић. „Интересантно је да су алтернативци више узели социјалдемократама него конзервативцима. И једни и други погрешили су због тога што су анатемисали ову странку, која је поред нациста и расиста окупила и велики број разочараних социјалдемократа и конзервативаца. Нека истраживања, иначе, показују да би АфД могао да освоји чак 12 до 15 процената гласова“.
„Ово што се сада дешава јесте прекретница у немачким изборима“, оцењује Достанић. „Немачки парламентарни систем дуго је био двоипопартијски, с две доминантне партије и једном малом која као језичак на ваги одређује на коју ће се страну власт окренути. А сада је то систем са шест партија, при чему се АфД дефинитивно етаблирала, и могла би чак да освоји и треће место. То ће бити први пут у последњих више од пола века да ће у Бундестагу бити присутна партија која је десно од коалиције ЦДУ/ЦСУ. Штавише, у случају велике коалиције, АфД би могао да постане најјача опозициона партија“.
Очекује се да ће две странке које се означавају као екстремне, Левица и АФД, у збиру добити барем двадесетак процената гласова.
„То је један од разлога због којих, иако им многи то предлажу, СПД не жели да се пресели у опозицију. Социјалдемократе, наиме, не би желеле да се нађу између те две странке у опозицији, пошто би у тој ситуацији у критици Владе морали да се приклоне или једнима или другима, а то им не одговара“, наводи Мирослав Стојановић.
„Спутњикови“ саговорници верују да је најизвеснији сценарио формирање још једне велике коалиције ЦДУ/ЦСУ-а и СПД-а. Коалиција Јамајка (названа тако јер се страначке боје ЦДУ-а, ФДП-а и Зелених подударају с бојама на застави Јамајке), сагласни су Стојановић и Достанић, била би нестабилна због (пре)великих разлика између ФДП-а и Зелених, а Стојановић верује и да би Меркелова, „чак и када би било математички могуће да владу формира само с либералима, ипак одабрала социјалдемократе“. „С либералима она није имала добро искуство у периоду од 2009. до 2013, а таква коалиција створила би и проблеме с Француском, будући да се ФДП изричито противи реформама еврозоне које предлаже Емануел Макрон“.
С друге стране, додаје Достанић, нова велика коалиција је „много стабилнија варијанта, а уз то и ЦДУ и СПД имају искуство у заједничком владању. И у ТВ дуелу Мартина Шулца и Ангеле Меркел није било превише варница, видело се да се Шулц практично препоручивао за сарадњу“.
Да ли је реално очекивати поправљање односа Немачке и Русије после избора? Лидер ФДП-а Кристијан Линднер рекао је недавно да је спреман да прихвати присаједињење Крима Русији „јер будућност и благостање Европе зависе од односа с Русијом“. Зигмар Габријел, актуелни министар спољних послова и један од челних људи СПД-а, заговара „нови детант“ с Москвом, а побољшању односа с Русијом склони су и Левица и АФД.
„У предизборној кампањи све странке морају да воде рачуна о расположењу немачког јавног мњења, а већина је расположена за војну неутралност и сматра да Украјина спада у руску сферу утицаја“, каже Душан Достанић, али напомиње и да, у случају новог мандата Ангеле Меркел и нове велике коалиције, „не треба очекивати велике промене“.
„То ће зависити од степена дистанцирања Немачке према Америци“, сматра Мирослав Стојановић. „Ако то дистанцирање буде веће, отвара се већи простор за поправљање односа са Русијом, на чему инсистира и претежан део немачког становништва, али и моћна немачка индустрија која од санкција трпи велике штете“.
Ова немачка дистанца у односу на великог брата с друге стране Атлантика у последње време као да постаје све већа. У питању односа према Северној Кореји и према Ирану Немачка је много ближа помирљивом ставу Русије него ратоборном ставу Америке. Немачка је, такође, веома бурно реаговала на америчке покушаје да онемогући изградњу гасовода „Северни ток 2“, а све чешће се чују и позиви на независнију европску, односно немачку спољну политику него што је била до сада.
Душан Достанић, међутим, не верује да може да дође до озбиљније промене: „Без обзира на сву суздржаност Немачке према америчкој политици, Ангела Меркел и нова влада неће драстичније мењати своју политику према Америци, између осталог и зато што Америка и даље има своје трупе на немачкој територији, и свака немачка власт мора да води рачуна о томе“.
