Иако се у последње време, посебно преко океана, руске високе технологије најпре повезују са хакерисањем, не чуди што амерички портал techrepublic.com ипак признаје да би Русија могла ускоро да створи водећу висококвалитетну технолошку културу. У прилог томе би требало истаћи и да је интернет, као и његова употреба у глобалу у највећој светској држави јефтинији и приступачнији него у већини развијених земаља света. Тиме се може објаснити чињеница да по броју корисника интернета Русија заузима 4. место на свету.
Истина је да руски „Јандекс“ има десет пута мању вредност од „Гугла , а да друштвена мрежа Вконтакте“ (ВК) има много мање пратилаца од Фејсбука, али то нису једини показатељи. Важније је то што се стручњаци слажу да је стил руских програмера при решавању постојећих проблема или приступ осмишљавању нових решења помало романтичан и да они користе фантазију како би створили нову реалност.
Међу најпривлачнијим пројектима поменути портал Техрипаблик наводи Teлеграм, већ веома познати месинџер који је осмислио програмер Павел Дуров, оснивач руске друштвене мреже ВКонтакте, затим апликацију односно сервис за чување података на Облаку Nginx. На списку овог портала је и апликација за електронско трговање и интернет продавнице Ecwid , као и платформа за сакупљање информација и оптимизацију прихода од мобилног рекламирања Appodeal.
Руска вештачка интелигенција осваја свет
Tелеграм постаје све популарнији и у Србији. Иако су зли језици пожурили да га назову тек копијом два најпопуларнија месинџера „вајбер" и „воцап" (Viber, WhatsApp), ипак је кључна разлика у томе што га је његов творац Павел Дуров оспособио да буде практично неуништив, користећи софтвер затвореног кода (власнички софтвер) због чега је овај месинџер посебно погодан за поверљиве преписке. Дуров је, што је још важније, смислио како правилно користити ботове (софтвер односно програм који обично у себи има имплементирану вештачку интелигенцију због ефективнијег скупљања и манипулисања подацима да би донео материјалну добит обично пуштањем реклама) у циљу управљања такозваним каналима.
Ботови у Телеграму могу анонимно да продају шта год им падне на памет, могу давати корисничке савете, извозити садржаје или једноставно забављати кориснике. И стикере и ботове може да постави на Телеграм свако ко жели и уме. Више од 100 милиона људи данас користи овај месинџер, нових 350 хиљада корисника се појављује свакодневно а сви они путем Телеграма размене преко 15 милијарди порука дневно.
Онлајн проводаџијке
Док бисмо горенаведене апликације могли да окарактеришемо као пословно оријентисане, постоје и оне које су намењене широј публици. Ту је најпре апликација, односно један од најуспешнијих светских сервиса за упознавање Бaду (Badoo). Ова апликација коју је осмислио Рус Андреј Андреjев још пре 11 година многе проводаџијке је послала у превремену пензију. Андреjев је имао 32 године када је покренуо свој интернет сервис, а данас се налази на 154. месту најбогатијих људи у Русији са имовином процењеном на више од 500 милиона долара. Суштина успеха ове апликације је то што је одмах имала своје верзије на неколико светских језика и била прилагођена бројним регионима света. Оно што је чини донекле другачијом у односу на друге сличне апликације је такозвани фото-рејтинг, затим систем претраге по одређеним критеријумима, систем случајног избора и обавештавање да се некоме допао ваш профил. Баду данас има више од 330 милиона корисника, Би-Би-Си је у својој статистици од прошле године ову апликацију прогласио за светски најпопуларнију.
Руски ремонтник на интернету
Наизглед слична врста апликације је и Ремонтник.ру, јер са једне стране заинтересовани клијенти постављају опис неопходних радова које би требало извршити у кући, а са друге стране предузимачи предлажу своје цене и услове. Пре десет година су програмери и оснивачи овог сајта односно апликације успели да обједине и оптимизују неколико локалних руских сајтова где су своје услуге нудили самостални водоинсталатери, молери и зидари. Током прве године постојања ове апликације програмери су са великим напорима истрајавали на својој замисли да покажу да обични радници нису ништа лошији у виртуелној потрази „за својом кором хлеба“ од извиканих веб- дизајнера и „сличних хипстера и тренди ентеријериста“. Први слични сервиси, односно западни еквиваленти руском „Ремонтнику“ су се појавили тек пар година касније — попут британског Mybuilder.com и америчког Taskrabbit.com.
Пронађи лице
Артјом Кухаренко и Александар Кабаков су најавили појаву своје нове апликације Фајнд фејс (FindFace) почетком 2016, а већ од маја исте године њихов сајт је почело да посећује милион корисника. Технологија распознавања лица омогућава да се уз овај сервис траже и налазе корисници у оквиру друшвене мреже ВКонтакте. Додуше, ова услуга се додатно наплаћује, но уз њу је могуће директно добити линк на страницу односно профил тражене особе. Сервис користи руски програм N-TechLab. Слична технологија постоји у свету већ одавно, али тек уз ову апликацију она је постала доступна за ширу употребу. Међутим, баш зато се подигло много прашине око етичности употребе ове апликације након што је московски фотограф Антон Цветков фотографисао путнике у московском метроу и потом фотографије упоређивао са постојећим на друштвеним мрежама. Овај случај је пак инспирисао московске власти да купе технологију и прилагоде је потрази за криминалцима упоређујући фотографије које снимају бројне камере за надгледање постављене по читавом граду.
Постаните ремек-дело
Још једна руска апликација постала је глобални хит прошле године. Ради се о сервису Призма који је осмислио Алексеј Моисејенков — програмер руске куће Mail.Ru. Уз помоћ ове апликације ваша фотографија може да добије обрисе стила бројних чувених сликара попут Ван Гога, Малевича или Мунка. Главна разлика у односу на постојеће филтере уз које је могуће инстант ретуширати фотографије је то што се слика заправо изнова ствара, као да је програм испочетка слика користећи оригиналну фотографију као образац, примењујући стил неког од изабраних сликара. Амерички Епл Apple је ову креацију Моисејенкова, званично прогласио за најбољу апликацију године.
