Неопходно је, како оцењују саговорници Спутњика, објаснити законодавцима, а касније и пореским обвезницима, за шта се издваја толики новац, будући да се претња од Русије и Кине већ дуже време кроз реторику америчких власти провлачи као основна аргументација за то.
Војни аналитичар Сергеј Јермаков са Руског института за стратешка истраживања сматра да се САД неће зауставити само на Споразуму о отвореном небу, већ да ће у догледној будућности инсистирати и на ревизији Споразума о ракетама средњег и малог домета, правдајући се чињеницом да га је Москва прва прекршила.
Америчке власти желе, како објашњава, да амерички авиони лете изнад Русије што чешће, а да притом руски авиони све мање лете изнад САД, иако су у споразуму прецизно прописани сви параметри извиђачких летова, укључујући удаљеност, руте, као и опрему која се користи.
„САД кажу да је то одговор на ограничавање летова изнад Калињинграда, али интересантно је зашто Американци нису реаговали одмах када се то догодило. Могуће је да једноставно нису хтели да решавају техничке проблеме који се иначе могу отклонити на нивоу стручних комисија, већ да су чекали повољан тренутак да одговоре истом мером и да забране летове изнад Аљаске и Хаваја, где се налазе базе, системи ПВО, као и штаб уједињене команде Оружаних снага САД у Пацифику“, подвлачи Јермаков.
Он упозорава да је сваки војни споразум који доприноси релаксацији односа и обезбеђује транспарентност у билатералним односима од великог значаја, иако би истовремено требало признати да у садашњим условима, када су Русија и САД малтене на ивици сукоба, овакви споразуми не функционишу како треба.
С тим у вези, додаје Јермаков, потребно је Споразум о отвореном небу прилагодити новим околностима, док су једностране оптужбе на рачун руских власти да га наводно крше, као и Споразум о конвенционалним оружаним снагама у Европи, апсолутно неприхватљиве.
Подсетимо, америчке власти, како сазнаје „Волстрит џурнал“, намеравају да ограниче летове руских војних авиона изнад САД као одговор на одлуку Кремља да се ограничи лет Американаца изнад Калињинграда на 500 километара, иако укупна удаљеност извиђачког лета може бити до 5.500 километара.
Убрзо затим се огласила и званична Москва која не искључује узвратне мере, док директор Одељења за контролу наоружања Министарства спољних послова Русије Михаил Уљанов каже да ће након коначног решења америчке стране Москва детаљно проучити одлуку, те да ће на то Русија највероватније одреаговати по принципу реципроцитета.
Споразум о отвореном небу потписали су у Хелсинкију 24. марта 1992. године представници 23 државе-чланице ОЕБС-а. Русија га је ратификовала у мају 2001. године, а све земље потписнице овим споразумом стекле су право да прелећу преко територије других земаља, како би пратиле њихове војне активности.
