Завера ипак није прошла. Закулисна акција у којој је намештеник хрватске владе, ванредни управник посрнулог концерна „Агрокор“, највећег на Балкану, дошао у специјалну мисију српској премијерки, што се одавно не памти у односима какве имају две државе, ипак је проваљена.
Разлог за састанак Анта Рамљака и Ане Брнабић је остао непознат, ако изузмемо општу одредницу да је случај „Агрокор“ генерално сам по себи повод. Али он је то могао да буде сваки дан у протеклих пола године, а није.
Зашто jе напрасно Рамљак дошао да Брнабићку информише о ситуацији у „Агрокору“ и шта је исход посете, такође је нејасно. Нико од позваних за то питање није хтео да то коментарише. Сигурно је, међутим, да је све што се дешавало у потаји био разлог за додатну нервозу 11.000 запослених у „Агрокоровим“ фирмамама у Србији, плус чланова њихових породица. Читав један мањи град.
Нервоза међу запосленима
А та нервоза им ионако не гине. На питање колико ће све извеснији стечај „Агрокора“ погодити привреду региона, некадашњи директор „Меркатора“, тада најјачег трговинског ланаца у региону, који је сада део „Агрокора“, садашњи градоначелник Љубљане, Зоран Јанковић изјавио је да је најгоре што ће 60.000 запослених у „Агрокору“ живети и радити годину-две у великој нервози и несигурности због тога шта ће бити са фирмом и са њима.
Извесно је да је почело да се одмотава клупко „Агрокоровог“ расплета и да су играчи у тој причи постали приметно нервозни, о чему сведоче готово свакодневне међусобне оптужбе.
Случајно или не, тек у исто време када и Рамљак, у Београду је био и номинално и даље власник „Агрокора“ Ивица Тодорић, који се тек ових дана сетио да изјави како је под притиском пристао на „лекс Агрокор“ и управљање фирмом препустио хрватској влади. Као ни запосленима, разлога за бригу не мањка ни Тодорићу ни Рамљаку.
Након неколико одгађања, у петак, 29. септембра би коначно требало да буде објављена ревизија „Агрокорових“ финансијских извештаја. Ревизорска кућа „Прајсвотерхаус куперс“ је била задужена да прочешља финансијске извештаје концерна у чију се веродостојност посумњало још почетком године. Процене су да је, лажирајући извештаје, Тодорић преварио банке и инвеститоре за готово две милијарде евра.
Највећи поверилац „Агрокора“, руска „Сбербанка“ је због тога суду поднела тужбу јер је кредит за спасавање „Агокора“ доделила на основу нетачних података о стању финансија концерна. Због лажирања финансијских извештаја Тодорићу над главом виси и кривична одговорност. Отуда несумњиво и његова појачана активност у последње време, па чак и долазак у Београд на саветовања са различитим правним стручњацима, како су спекулисали медији ових дана.
Ни Рамљаку баш не цветају руже у последње време. Привредни суд у Београду не само да није признао његову ванредну управу над „Агрокоровим“ фирмама у Србији, него је и прихватио захтев „Сбербанке“ да се „Агрокору“ блокира располагање имовином коју има у ћеркама фирмама у Србији. Стопама „Сбербанке“ кренула је и италијанска банка „Интеза“. Несумњиво да се добар део приче Рамљака и Брнабићке односио и на то.
Слична битка ванредног управника ових дана чека и у Црној Гори. Потом у новембру суд у Лондону треба да се изјасни да ли признаје поступак ванредне управе, што је тражио Рамљак.
Прети стечај, а онда…
Након те одлуке, Лондонски суд међународне арбитраже изјасниће се поводом поступка који је „Сбербанка“ покренула против „Агрокора“ и 11 његових фирми које су биле гаранти за 450 милиона евра кредита које је руска банка дала „Агрокору“.
Тек после свега тога биће извесније на који начин ће се расплести случај „Агрокор“. Да ли ће „Сбербанка“, као највећи кредитор највеће фирме на Балкану, која запошљава око 60.000 људи, успети да стави руку на неке од „Агрокорових“ фирми, у покушају да колико толико намири штету, или ће „Агрокор“ кренути у продају онога што се може продати како би могао да намири макар део потраживања.
А дуг „Агрокора“, као што је већ познато, процењен је на око шест милијарди евра и шест пута је већи од вредности његове имовине. Управо толико, 1,1 милијарду евра износе и укупна потраживања „Сбербанке“ од „Агрокора“.
Економисти, од професора Економског факултета у Београду, Љубодрага Савића, до некадашњег директора „Мерактора“, Зорана Јанковића, међутим, мисле да „Агрокор“ сигурно иде у стечај.
Једино решење за „Агрокор“ је, сматра Јанковић, да се 50 одсто свих потраживања банака и добављача претвори у капитал и да се са тим та компанија докапитализује. Услов је да на чело фирме дође неко ко зна добро да води тај посао, одржи систем, па да се постепено подиже вредност акција чијом продајом би повериоци дошли до свог новца, објаснио је Јанковић, који ипак то сматра немогућом мисијом.
Он, као и Савић, сматра да је стечај неизбежан и да ће Агрокор бити продаван у деловима, али да ће Агрокорове фирма и у Словенији и у Србији радити и у стечају.
То је оно што сигурно храбри 11.000 запослених у српском делу „Агрокора“, односно у „Меркатору Це“, који држи трговинске ланце „Меркатор“, „Идеја“ и „Рода“, као и у „Фрикому“, „Дијаманту“, „Кикиндском млину“, „МГ мивели“ и „Новој слоги“ из Трстеника.
Како то Савић рече за Спутњик, ни тај стечај не мора да буде лоше решење, поготово што су српске фирме здравији део „Агрокора“ и биће у прилици да добију одговорнијег газду од досадашњег.
Да запослени у „Меркатору Це“, а ту ради готово 90 одсто оних у српском делу „Агрокора“, макар засад немају разлога за страх, рекло би се и по првој изјави новог генералног директора тог трговинског ланца. Ентони Сошић, који ће 1. октобра преузети ту дужност, уверен је да ће „Меркатор Це“ задржати водећу позицију на тржишту малопродаје у Србији, сачувати поверење својих потрошача и добављача, и да ће се наставак улагања у иновације позитивно одразити и на промет компаније. Као што је то било и последњих шест месеци, рече Сошић који је претходних пет година провео на извршним функцијама „Меркатора“ у Србији.
