Екстремно десна „Алтернатива за Немачку“ (АфД) је после овонедељних савезних избора добро расположена пред изборе у Доњој Саксонији, те најављује нови изборни успех.
Ти избори заказани су за 15. октобар и на њима може да гласа 6,3 милиона људи.
„Ми смо задовољни и наш резултат у континуитету процентуално расте“, рекао је шеф покрајинске подружнице АфД Пауел Хампел поводом избора у Доњој Саксонији, где је у току врућа изборна кампања и где је у самој ноћи савезних избора већ промењена „слика града“ и уместо савезне изборне „иконографије“ стављена покрајинска.
Хампел је рекао да се нада да ће његови десничари и у Доњој Саксонији „испоставити рачун“ великим партијама, као што су то урадили и на савезним изборима, а аналитичари оцењују да су само демохришћани канцеларке Ангеле Меркел на савезним изборима остали без милион гласова својих традиционалних бирача, који су, сматрају, прешли у табор АфД-а.
Тако ће у сенци резултата савезних избора обележених успехом екстремне деснице Немачка сада имати и покрајинске изборе у Доњој Саксонији, који су, заправо, превремени и расписани након недавне кризе владе у тој покрајини, изазване „прелетањем“ посланика Елке Твестен из партије Зелени у редове Хришћанско-демократске уније.
Тиме је нарушена танка већина од једног посланичког гласа коалиције социјалдемократа и партије Зелених, распуштена је покрајинска скупштина и расписани превремени покрајински избори, за које се првобитно предлагало да се одрже истог дана кад су били и савезни.
Како ће и да ли ће избори у Доњој Саксонији утицати на Бундесрат, Горњи дом Парламента, у којем су заступљене немачке покрајине и где и даље актуелна влада демохришћана и социјалдемократа не располаже већином, на то питање аналитичари и даље верују да се, дугорочно гледано, у нејасним односима моћи још ништа неће мењати.
Осим тога, већ следеће године одржавају се покрајински избори и у покрајини Хесен, финансијском центру моћи, али и у Баварској, по површини највећој немачкој покрајини, која је традиционално у рукама Хришћанско-социјалне уније, „сестринске“ партије свенемачке Хришћанско-демократске уније канцеларке Меркел.
Аналитичари указују и на то да би и даље постојала нејасна већина и уколико се на савезном нивоу формира влада такозване „Јамајка коалиције“ између демохришћана (црни), либерала (жути) и партије Зелени (зелени) у Бундесрату, а чија је сагласност при доношењу многих закона нужна.
Немачке покрајине, наиме, имају веома шаролике политичке савезе, настале понекад од партија чији су програмски циљеви прилично различити.
Тако „Јамајка савез“ постоји само у северној покрајини Шлезвиг — Холштајн, „велика коалиција“ влада Саром, источном покрајином Мекленбург-Предња Померанија и Саксонијом, Хришћанско-социјална унија Баварском, социјалдемократе и зелени владају Хамбургом и Бременом, у Баден-Виртембергу су на власти партија Зелених и демохришћани, најмногољуднијом покрајином Северном Рајном Вестфалијом владају демохришћани и либерали, Хесеном домохришћани и зелени.
У покрајини Рајнланд-Пфалц на власти је такозвана „семафор коалиција“ коју чине социјалдемократе, Зелени и либерали, Берлином владају левичари, социјалдемократе и Зелени, у Тирингији је на власти Левица, наследница источно-немачких комуниста води покрајинску владу, у Бранденбургу је савез левице и социјалдемократа, а у Саксонији- Анхалт је на власти такозвана ''''Кенија коалиција'''' између демохришћана (црни), социјалдемократа (црвени) и партије Зелених (зелени).
Ко ће владати Доњом Саксонијом, у овом моменту је нејасно, али је јасно да ниједна од партија, судећи према изјавама, не жели у савез са екстремно-десном АфД, ма колико та странка, која је на савезним изборима добила чак 13 одсто, буде освојила на доњосаксонским изборима.
