Детињство Стефана Поповића, аустралијског водитеља који је одрастао на Косову и Метохији, а који је главни јунак филма, парадигма је која упућује да свако добро однекуд долази, тако да и цивилизација има свој идентитет, каже Нинковић.
„Ми сматрамо, и не видим зашто бисмо грешили, да је добар део византијске културе сачуван на Косову. Оно што је занимљиво и што је јако битно за светску културну баштину јесте да је утицај на византијску културу на Косову долазио из Средоземља, где је јак утицај римокатоличког градитељства, као што је романика. Тако да је то детињство савремене цивилизације и то је парадигма коју Стефан кроз своје детињство прича“, каже сценариста Милош Нинковић.
На париској премијери филма биле су многе стране дипломате, које су биле изненађене подацима изнесеним у филму. То је могуће, каже Малагурски, зато што се западни медији не баве пореклом културног наслеђа.
Сви су се згражавали на слике уништавања културног наслеђа Ирака или Сирије, што је чинио ДАЕШ. Били су шокирани јер су имали прилику да све то виде, каже Малагурски. Да је интернет деведесетих био распрострањен као што је у данашње време, прича о Косову и Метохији била би сасвим другачија, сматра он.
„Тада је мејнстрим медије контролисала мала група људи, који су за циљ имали да представе само једну страну приче, где уништавање српских цркава није било занимљиво јер би то збунило гледаоце – како сад то одједном, па Срби су зликовци, како сад њима уништавају цркве“, објашњава Малагурски.
Албански медији отворено пишу о српском наслеђу на КиМ као албанском, додаје Малагурски. Отуд и њихова оштра реакција на саму најаву филма. Када је објављен трејлер филма, један од косовских портала анкетирао је неколико уметника са Косова, који су сви једногласно закључили да се ради о албанско-византијском наслеђу.
Реаговали су и Рамуш Харадинај и Стипе Месић, чиме је, према речима Малагурског и Нинковића, прича о култури одвучена у политички контекст, што им, како кажу, смета.
„Ја не могу да верујем да Рамуш Харадинај некога оптужује за расизам. Прво и Срби и Албанци су иста раса. Стварно нисам схватио шта је тиме хтео да каже. Ако је хтео да каже ’шовинистички‘, то бих можда могао да разумем, али опет, не може да изнесе оптужбу ако није видео филм. То је тренутак када је филм тек приказан у Паризу“, каже Малагурски.
Мало људи зна да је Харадинај аутор књиге у којој је описао како је убијао цивиле, и српске и албанске, додаје Малагурски, а Хашки трибунал је то што је Харадинај написао прогласио за уметничку слободу.
Увреде које је Харадинај изнео, Малагурски схвата као похвалу. Нападом на филм, Харадинај му је указао велико признање, иако га није ни погледао.
Чим се Харадинај толико буни поводом филма, то је знак да је помислио да ће у неким главама, када се Косово буде кандидовало за Унеско, да се деси промена, додају Малагурски и Нинковић.
„Пошто је реаговао, и то толико бурно и са толико ружних речи, не само у званичном саопштењу, него и у интервјуу за један београдски недељник, он је поновио нападе против нас, што значи да њега то баш мучи. Боли га јако и у патњи је. Не могу да кажем да ми је жао, али ако Харадинај слуша ово, искрено бих му препоручио да се добровољно преда. Доказао је да уз западну подршку може далеко да догура, али ово стварно нема више никаквог смисла. У књизи је признао шта је радио“, каже Малагурски.