Није први, а вероватно ни последњи пут да се међу српским воћем и поврћем које је намењено руском тржишту, нађе и оно инострано које би да се прошверцује као наше горе лист. Тако је од када је Русија увела ембарго на увоз прехрамбених производа из ЕУ као одговор на санкције Запада Русији. Знају то и српски и руски званичници и привредници, али и они којима је посао да шверц спрече. Пре свих инспектори Росељхознадзора, који од стране српског Министарства пољопривреде имају отворен позив да у сваком тренутку дођу у Србију и заједно са српским колегама анализирају све што је спорно.
У августу је од укупно 1.200 пошиљки спорно било 12 због којих је Министарство пољопривреде Србије у дневној комуникацији са колегама из надлежне руске инспекције. Министар пољопривреде Бранислав Недимовић је потврдио да је Русија од нас затражила да јој до 2. октобра доставимо податке о томе колико површина имамо под засадима воћа и поврћа које се највише извозе у ту земљу. Са тим подацима знаће поуздано на које извозне количине могу да рачунају у наредном периоду.
Од јануара до августа ове године, извоз поврћа из Србије у Русију био је већи 22 одсто у односу на исти период 2016, а воћа 10 одсто.
Недимовић, наравно, не искључује да је неко покушао да фалсификује српску документацију да би се окористио. Да се са тим, с времена на време суочавамо, испричао је и приликом недавног интервјуа Спутњику. Тако је приликом контроле спорне пошиљке, заједно са руским инспекторима утврђено да је оно што је уписано на нашим декларацијама тако и отпремљено преко наше границе. Руси су потом истраживали где је дошло до фалсификовања на путу од наше границе до уласка у Русију. И наравно открили.
Директор представништва Привредне коморе Србије (ПКС) у Руској Федерацији Дејан Делић не би, каже да улази у анализу тога да ли је било реекспорта, поготово с обзиром на податке који карактеришу извоз Србије у Руску Федерацију за седам месеци ове године. А он је у свим сегментима растао и то укупно 25,7 одсто, до 567,8 милиона долара. С обзиром на тенденцију, очекује се да до краја године буде око милијарду долара, каже Делић за Спутњик.
А да ли друге земље које су под санкцијама фалсификују декларације, а да тај производ није ни видео Србију то, како истиче, не може да тумачи.
„Мислим да треба да наставимо овај темпо извоза с обзиром на показатеље да наш производ има купца, тражен је и квалитетан“, закључује директор представништва ПКС-а у Русији.
На то указују и резултати учешћа српских прехрамбених фирми на недавно одржаном Сајму хране одржаном у Москви. Прве процене, како каже, показују да су компаније уговориле нове послове вредне више од 17 милиона евра.
На питање како ће на даљу трговинску сарадњу две државе утицати ако се утврди да је реекспорта било, Делић је мишљења да неће бити динамичних ни посебних промена у курсу трговинских односа Србије и Руске Федерације.
„У сваком случају, за састанке који се идуће недеље планирају у циљу унапређења међуинституационалне сарадње нема драматичних тема“, каже Делић.
Недимовић, који ће следеће недеље у Москви учествовати на седници мешовите комисије где ће са највишим руским званичницима, између осталог, и министром пољопривреде Александром Ткачевим, разговарати о свим питањима, ових дана је морао да демантује писање појединих медија да је ограничен извоз српских производа на тржиште Руске Федерације.
Другим речима, на српским воћарима и повртарима је да и даље повећавају површине под засадима и њихов квалитет који ће на руском тржишту имати сигурног купца, на ловцима у мутном је да пробају да се ту некако овајде, а на руским инспекцијама да тај шверц спрече. Не толико што ће се међу српским јабукама наћи, на пример, и нека пољска, немачка, или италијанска која им сигурно неће стати у грлу због квалитета, већ због принципа. Ако сте већ тражили санкције, онда кусајте чорбу коју сте сами закували.
Зато би се могло рећи да је повремено оглашавање о рееекспорту више порука ЕУ да Росељхознадзор и даље ревносно ради свој посао.
