Лидер Каталоније Карлес Пуџдемон изјавио је да притисци Владе Шпаније поводом референдума о независности тог региона само појачавају подршку референдуму „на начин који европске институције неће моћи да игноришу“. Министар спољних послова регионалне Владе Каталоније изјавио је у Бриселу да би ЕУ требало да обави дужност чувара демократских вредности и да Шпанији поручи да дозволи одржавање референдума о каталонској независности 1. октобра.
Триво Инђић, бивши амбасадор Србије у Шпанији, међутим сумња да Влада Каталоније може да рачуна на подршку Брисела по питању референдума.
„Брисел је у тешкој ситуацији зато што постоје земље-чланице Европске уније које такође имају потенцијалне сецесионистичке етничке групе, укључујући и Француску, а да не говорим о ранијем случају у Шкотској где је постојао јак захтев за референдумом за отцепљењем. Наравно, има и других земаља са етничким групама, као на пример у Белгији. Проблем је свакако у томе што је владајућа гарнитура у Европској унији тренутно таква да није наклоњена Том начину решавања сукоба, тако да шпански премијер Маријан Рахој може у извесном смислу и даље да рачуна на наклоност Брисела како се не би направио тај велики преседан после Косова“, напомиње Инђић.
На питање да ли ће, уколико референдум буде одржан и буде успешан, Брисел прихвати независну Каталонију, Триво Инђић каже да у овом тренутку не можемо са сигурношћу да кажемо како ће ЕУ реаговати.
„Она ће, у случају сецесије, Каталонцима свакако отежавати приступ европским интеграцијама из простог разлога јер је то превише озбиљан преседан за Европску унију и та потенцијална независна Каталонија би првих година несумњиво наишла на велики отпор. Неће ту бити разумевања јер и остале земље у оквиру Европске уније имају проблеме са етничким групама, почевши од наших суседа Румуна, Мађара, Словака, па преко Шкотске и Француске, до проблема Ломбардије у Италији“, објашњава искусни дипломата.
Он, међутим, напомиње да не види могућност да се са садашњом политиком званичног Мадрида успешно заврши дијалог Владе Шпаније и Барселоне која жели независност.
„Политичка гарнитура у Мадриду је изузетно тврда, централистичка и оптерећена једном врстом класичног схватања према којем су само Шпанци нација и водећи народ. Шпанска десница, која је на власти, и, нажалост, Социјалистичка партија Шпаније не би могле да прихвате федерализацију Шпаније или отцепљење Каталонаца“, указује Инђић.
Према његовом мишљењу, у Шпанији неће бити грађанског рата, али ће бити репресије и тешких сукоба.
„Ми смо то већ видели раније у случају такозваног баскијског национализма и његове екстремне варијанте — такозване ЕТЕ. То су етнички покрети који су били далеко снажнији од Каталонаца и који су се једва примирили стварањем Хери Батасуна, једне питомије варијанте баскијског национализма, која, истина, јесте успела да се избори за језик, локалну полицију и образовање на свом језику, али која је великом репресијом Мадрида задржана на том нивоу легалитета. Каталонци су данас далеко веће ’бунџије‘ од Баскијаца, одлучнији су и методичније и систематскије су развијали ту своју националну идеју, па ја не верујем у неко смиривање ситуације, бар не убрзо“, истиче Инђић.
Бившег амбасадора Србије у Шпанији питали смо и да ли би дешавања у Каталонији могла да изазову ланчану реакцију у другим државама Европске уније у којима постоје идеје сецесионизма.
„Та могућност постоји, али је ипак у Европској унији на власти једна умерена десница која ће на све могуће начине, укључујући и мере фине репресије, гледати да то обустави. Зато не треба рачунати да ће било ко дочекати каталонски преседан са отвореним рукама“, закључује Инђић за Спутњик.
