Сергеј Лавров, шеф дипломатије Руске Федерације посетиће Србију 23. фебруара следеће године, јер тада обележавамо 180 година од успостављања дипломатских односа између Русије и Србије.
Ово је ексклузивно за Спутњик открио Ивица Дачић, министар иностраних послова наше земље са којим смо разговарали пошто се из Москве вратио у Београд.
Који је највећи резултат разговора које је делегација из Србије имала са високим руским званичницима?
— Био је то редован састанак уочи седнице мешовитог комитета за сарадњу Руске Федерације и Србије, састанак председавајућих, господина Рогозина и мене са групом министара. Договорили смо се да наредно, шеснаесто заседање Међувладиног комитета за трговину, економску и научно-техничку сарадњу буде одржано у децембру у Новом Саду.
Шта сте конкретно закључили?
— Са задовољством смо констатовали да наша економска сарадња напредује, да је повећан обим спољнотрговинске размене. Прошле године био је две милијарде и сто милиона евра, а за првих седам месеци ове године већ је милијарду и триста педесет милиона и сигурно ће на крају године бити већи него 2016. године. Разговарали смо о енергетици, пољопривреди, руским инвестицијама, јер велики је број компанија које желе да заједно са нашим граде своја предузећа у Србији, али и да наступају на трећим тржиштима. Било је речи и о сарадњи у области високе технологије, као што је космичка. Разговарали смо и о ремонту „Ђердапа“ и изградњи железнице. Атмосфера је била позитивна.
А кад су у питању тешке политичке теме…
— Заједничка је оцена да се наши односи успешно развијају, да постоји висок ниво међусобне сагласности и подршке и на међународном плану. Захвалио сам им на континуираној подршци када је реч о међународним организацијама. Веома нам је значајна подршка Русије када је реч о покушајима Приштине да се учлани у Интерпол, а биће значајна помоћ Москве и у спречавању непризнатог Косова да уђе у Унеско.
По завршетку разговора са потпредседником руске Владе господином Рогозином и министром Лавровом, говорили сте углавном о притисцима Запада. Постоји ли шанса да Србија одустане од формирања посебних индустријских зона за руске фабрике?
— У новонасталим међународним околностима конструисана је антируска хистерија на Западу и земљама које граниче са Русијом. У том смислу се стално оно што ми радимо из најбољих намера с Русима оцењује на различите начине. Две теме присутне су на свим састанцима са западним партнерима: Хуманитарни центар у Нишу и индустријске зоне за руске предузећа. Обе ствари се тумаче као акти усмерени против западних интереса. Ми мислимо да то нема везе са истином. Кад је реч о индустријским зонама, говоримо о условима пословања у нашој земљи који су отворени за све партнере, из било које год земље да долазе.
А да ли помињање притисака Запада после састанка на највишем нивоу у Москви треба да тумачимо као сигнал да ће Србија одустати од давања статуса радницима Хуманитарног центра у Нишу?
— Када говоримо о имунитету, треба поново рећи да он није дипломатски, већ је на нивоу службеника у амбасадама, то је дефинисано Бечком конвенцијом. Центар у Нишу је оправдао постојање. Имамо у виду све притиске, то имају у виду и наши руски партнери. Србија ће се пре свега руководити својим интересима у доношењу ових одлука. Кад је реч о Нишу, та одлука још није донета. Али ће свакако морати да буде у наредном периоду. Центар једноставно више овако не може да постоји, јер неће имати средства. Рад се финансира из буџета Руске Федерације и од српских средстава. Ако Центар није комплетиран, као што је сада случај, биће исцрпљени ресурси дати на почетку када је формиран, тако да је за његов даљи опстанак неопходно донети одлуку. У сваком случају, или ће постојати или треба да се расформира.
Поменули сте да ћемо са Руском Федерацијом убудуће сарађивати и на пољу високих технологија. Господин Рогозин је истакао коришћење космоса. О чему се ради?
— Реч је о подацима који се могу добити из космоса сондирањем земљишта, а на тај начин је могуће сазнати где је најбоље гајити одређене културе. Могуће је тачно проценити колико воде има у одређеном земљишту.
Да се осврнемо на једну актуелну домаћу тему. Медији спекулишу да би истовремено са београдским могли да буду одржани и парламентарни избори. Да ли је о томе било речи са вашим коалиционим партнерима?
— То није тема о којој смо разговарали. У сваком случају, београдски избори су веома важни, сигурно ће заокупити велику пажњу. Ми смо спремни за изборе, без обзира за кад буду расписани. Немам ништа против да буду и парламентарни избори уколико постоји разлог за њихово расписивање, али о томе свакако одлуку треба да донесе председник републике Александар Вучић. Ми ћемо подржати сваку његову одлуку.
