То што се јуан све више користи у међународним трансакцијама, то што је све више места у којима се могу обављати клиринг трансакције у јуанима је заправо добро, јер је то на, неки начин, здрава конкуренција на међународном тржишту валута и то ће, на неки начин довести до веће могућности избора међународних трансактора — не само од тога у којој ће валути плаћати, него у којој ће се валути задуживати, а то је, само по себи, добар развој догађаја, каже др Дејан Шошкић, професор београдског Економског факултета и бивши гувернер Народне банке Србије, истичући да настајање треће значајне валуте у међународним трансакцијама уопште није лоша вест.
Коментаришући то што је председник Венецуеле Николас Мадуро најавио да хоће да потисне долар као главно средство плаћања и да уведе обрачунавање цене нафте у кинеској валути — јуану, Шошкић каже: „Свакако да они који су досад имали доминантне позиције, пре свега долар и евро, у том развоју догађаја не виде повољне околности за себе и за своје државе. Али, то је друго питање. У контексту света и светске ситуације — других земаља, које нису унутар еврозоне, нити су САД, ово је, у ствари, један повољан развој догађаја“.
Шошкић оцењује да Мадуро има „можда и политичку мотивацију“ за ову иницијативу али да ће „још дуго времена традиционалне валуте, ипак, бити присутне у међународним плаћањима и да, наравно, треба очекивати јачање валута које су валуте земаља које добијају све више на значају у укупној економској активности у свету“. „У том контексту треба очекивати раст учешћа и кинеског јуана и индијског рупија и руске рубље, како се те економије буду даље развијале и постајале значајније у свету, тако ће и њихова валута постајати све чешћа и више у употреби у међународним трансакцијама“.
Василиј Колташов, руководилац Центра за економска истраживања руског Института за глобализацију и социјалне покрете у изјави за „Енергију Спутњика“ оцењује да „САД, наравно, могу једноставно да обуставе испоруке нафте из Венецуеле, зато што Американци немају интерес да у јуанима плаћају за венецуеланску нафту“. „Каракас би, са друге стране, да би продавао нафту само у јуанима морао да буде потпуно сигуран да ће сву нафту купити Кина. Односно, гледано са друге стране, Кинези исто тако имају интерес да кроз овакве купопродајне односе ојачају своју валуту и они говоре да ће кроз неко време почети да купују нафту у јуанима. Ако већ такви споразуми постоје, онда се може храбро започети са овим послом. И узгред, Кинезима би ово могло да буде веома важно, јер би то онда био њихов улазак у Јужну Америку на велика врата. Засад је Кина само у Колумбији чврсто ’устоличена‘. Зато би размена нафте за кинеску робу могла да буде веома згодна и корисна и за Венецуелу и за Кину“, сматра Колташов.
Сергеј Пикин, директор Фонда за енергетски развој Русије, сматра да „ако све ово са јуаном заживи, онда ће и сами амерички трејдери морати да, купопродајући амерички нафту, конвертују све те купопродајне односе кроз јуан, што ће бити веома добро за кинеску валуту“.
Подсећајући на историјат доминације долара у међународним трансакцијама, Шошкић указује да је важно имати у виду да „тренутна ситуација, која се у свету успоставља или се већ успоставила по питању резервних валута, мора да се посматра у једном историјском контексту. Традиционално током 19. века, све до Првог светског рата, фунта је била главна међународна валута, фунта је била основица златног стандарда и након тога, када је у међуратном периоду фунта почела да слаби са утицајем у међународном трансакцијама, долар је почео да јача — пре свега због огромних девизних резерви, односно, резерви злата који су САД кумулирале у Првом светском рату и у међуратном периоду. Након Другог светског рата, желели су да оду корак даље, и још тада је велики економиста, прави економски визионар Џон Мајнард Кејнс, сугерисао да се оснује светска валута након златног стандарда, да се направи једна валута која би била практично састављена од више различитих компонената или као корпа валута постојећих — да не постоји једна резервна валута. Међутим, од тога се одустало, и у Бретон Вуду је заузето мишљење 1944. године да, ипак, долар буде главни и да буде везан за злато, а све друге валуте за долар. Од тога је одустао председник Никсон 1971. године, тако да долар практично више нема златно важење и отуда у овим новијим околностима сасвим је легитимно да друге валуте узимају све веће учешће у међународном трансакцијама, па и као резервна валута и то је, на крају крајева, случај са евром, швајцарским франком, са британском фунтом, па видимо све више и са валутама земаља као што су Кина, потенцијално Индија, Русија и друге“.
Коментаришући да Кина почиње трговину нафтом у јуанима, односно да отвара потпуно одвојени систем трговине у домаћој валути, Пикин каже да се „ту не ради, једноставно, о котирањима на берзама које су они конвертовали из долара у јуан“. „То је у суштини одвојено тржиште, где ће се трговати венецуеланском и другим сортама нафте. Када је председник Путин био у Кини, Русија је такође потврдила да ће учествовати у таквој трговини. Зато је овде више питање стварања нових платформи, односно берзи за трговање које би биле независне од Лондона или Њујорка. Ова трговинска платформа у Кини могла би постати заиста једна од највећих на свету“, објашњава Пикин.
Шошкић каже да је, такође, оптимиста, ако се говори о томе које ће валуте јачати са међународним санкцијама. „Верујем да ће долар наставити тенденцију пада. Он је данас присутан са нешто више од 60 одсто као резервна валута, па и Србија има своје девизне резерве, не само у доларима него и у еврима и у другим валутама. Међународни монетарни фонд и Светска банка одавно послују по принципу у такозваних специјалних права вучења, које су заправо вештачка валута састављена од већег броја најзначајнијих светских валута. Улога долара ће се смањивати, улога других валута, пре свега кинеског јуана, али и валута Индије и Русије ће расти, тако да верујем да то на известан начин одражава реалност света у коме живимо“, каже Шошкић.
У изјави за Спутњик Колташов каже да „Русији, засад, још не иде наруку да одустане од продаје нафте за доларе или за евре, зато што би све ово требало да буде са друге стране поткрепљено, односно обезбеђено великим увозом“. „За сада Русија има прилично сложену економску стратегију која је усмерена да више извози и мање увози. Уз то, идеја је да се извози што више завршних или полупроизвода као продукта обраде не само тих сировина већ и пољопривредних производа. Плус, ако би се сад започело са трговином у рубљама, то би могло да појача притисак на рубљу, јер би се давало много рубаља да би се купили долари и то се сада нама не исплати. Русији би било боље да каже да би хтела једног дана да пређе на тако нешто, али не и да оствари оштри прелаз без реализације свих неопходних претпоставки“, сматра Колташов.
Коментаришући узајамне односе долара и евра и да ли ће због економског јачања Кине јуан постати трећа светска валута, Колташов истиче: „Покушај да се јуан уведе као светска међународна валута не иде наруку ни долару ни евру, јер позиције кинеске економије, или у крајњој линији њене реалне производне моћи, превазилазе све производне моћи америчке и/или европске економије“.
