Симпатизери ЦПЦ покушали су, током служења свете архијерејске литургије, да уђу у Цркву, да би одржали „парастос“, како су раније најавили.
Напомене ради, Митрополија црногорско-приморска имала је ових дана више разлога за обиљежавање важних историјских датума. Први се свакако односи на обиљежавање 220. годишњице преноса три хришћанске светиње — деснице Светог Јована Крститеља, честице Часног крста, и иконе Богородице Филеримске, коју је по предању уз благослов Пресвете Богородице половином првог вијека насликао свети апостол и јеванђелиста Лука.
Други важан догађај за обиљежавање био је пренос и сахрана земних остатака краља Николе, краљице Милене и принцеза Ксеније и Вјере Петровић Његош, који се догодио 1. и 2. октобра 1989. године на Цетињу, када су њихови земни остаци пренијети из руске цркве у Сан Рему, у Италији, назад у Црну Гору, што је по свему судећи и био повод за нове тензије.
Наиме, НВО „Црногорска православна црква“, на челу са такозваним митрополитом Мирашем Дедеићем, претходно је најавила служење „парастоса“ члановима династије Петровић Његош у Цркви на Ћипуру, што је полиција онемогућила, јер је истовремено епископ будимљанско-никшићки господин Јоаникије са свештенством у истој цркви служио свету литургију.
Наравно, читава ствар се поново свела на подстицање међунационалних тензија између Срба и Црногораца, па је наводни митрополит ЦПЦ Мираш Дедеић изјавио да у Цркви на Ћипуру почивају краљ Никола и Иван Црнојевић, а да Црногорци тамо наводно „не могу да уђу“.
Разумије се, спор се у суштини води због права на посједовање и коришћење имовине Српске православне цркве у Црној Гори која је и једина канонски призната. Оно што је нејасно, свакако јесте прилично амбициозна намјера ЦПЦ да за себе присвоји цјелокупну имовину Митрополије црногорско-приморске, која у Црној Гори постоји вјековима, док је на другој страни добро познато да је „Црногорска православна црква“ у том смислу регистрована релативно недавно, и то у МУП-у Црне Горе као невладина организација.
Такође, потпуно је неистинита и констатација да Црногорци не могу да улазе у храмове Митрополије црногорско-приморске, јер су управо Црногорци у највећем броју вјерници СПЦ, осим ако критеријум да неко може да буде Црногорац није тај да мора да буде вјерник наводне ЦПЦ.
У сваком случају, положај и питање Српске православне цркве у Црној Гори, према плану актуелних власти, требало би да уреди нови закон, који је у нацрту предвиђао могућност одузимања имовине СПЦ, што би потенцијално значило и отварање праве Пандорине кутије у земљи.
Разлог због чега се црногорске власти још нису осмјелиле на тај ризичан корак свакако лежи у чињеници што ни у владајућем ДПС-у за такву политику нема ни приближно довољно присталица, док на другој страни, према свим релевантним истраживањима, Митрополија црногорско-приморска годинама је институција која ужива највеће повјерење народа Црне Горе.
