Графити „Војводина = Каталонија“, који су осванули на неколико места у Новом Саду и у још неким градовима у Војводини, према мишљењу историчара Драгомира Анђелковића, представљају јефтину демагогију оних политичких снага које играју на војвођански сепаратизам, а потпуно су мртве.
„Ради се о Ненаду Чанку који је изгубио сваки смисао и сваки значај, а покушава да искористи једну причу за сопствену ревитализацију. Наравно, Војводина није Каталонија, из простог разлога што Каталонија има и историју државности и етничку самосталност. Док је Војводина покрајина Србије која је створена као српско војводство, као српска аутономија унутар Аустрије. Са друге стране, Војвођани су у огромној већини Срби, преко 70 одсто, тако да нема никаквих основа за паралелу“, јасан је Анђелковић.
Лалошки спавачи из 1958.
Ако Чанак већ жели да прави неку паралелу, сугерише тај историчар, треба да је прави са Црном Гором, јер је Војводина српска земља, као и Црна Гора. У Црној гори је, констатује Анђелковић, успео тај етнички експеримент стварања вештачке нације, у Војводини није, али неко покушава исто то да уради.
„И друга паралела је добра, јер су војвођански сепаратисти на челу са Чанком све ове године у великој мери криминализовани. Видимо их у бројним аферама, насиљу, што подсећа на црногорски режим Мила Ђукановића, који је оличење мафијашког политичког и економског понашања. Тако да су смешне свакакве паралеле са Каталонијом, а умесне су оне са Црном Гором“, напомиње Анђелковић.
Цео војвођански покрет је, наглашава Чедомир Антић, председник Напредног клуба, направљен у иностранству.
„Све је започело Салзбуршком декларацијом 1958. године, коју су формулисала тројица опскурних типова, од којих су двојица били сарадници нацизма. Они су то радили под заштитом БНД и ЦИА. Идеје живе дуже него људи и група тих опскурних типова је деведесетих година прошлог века, захваљујући деловању страних служби и лошој Милошевићевој политици, успела да створи некакав покрет“, указује Антић.
Тај покрет никад нигде у Војводини није прешао седам одсто, подсећа председник Напредног клуба, а само једном, негде 1997. године, на једној сасвим другој политици, Коалиција Војводина је добила 17 одсто. То је, наглашава Антић, минорно, толико има присталица у Аустрији који желе да њихова држава буде део Савезне Републике Немачке.
„Међутим, у неким условима од 2000. године тај покрет је постао важан, зато што је неко из Београда одлучио да их подржи. Е сад, кад се догоди нека велика несрећа, неки светски рат или нека велика криза, као што је она из 2008. или она из 1929. године, такви људи долазе на власт. И то је проблем. Зато је потребно ту недемократску групу шовиниста, страних агената до краја демаскирати. У демократији се такви људи не хапсе, али се демаскирају“, категоричан је Антић.
Нажалост, истиче председник Напредног клуба, овде они делују кад год то треба САД и Немачкој.
Ђинђић је говорио другачије
„И у овом тренутку то не треба САД и Немачкој, али просто да се покаже да једна група људи, кад не могу да се продају Немачкој и Америци, онда се продају ономе ко је на власти у Београду, да би они показали да имају неку политику“, резонује Антић.
ЕУ не жели да Каталонија буде независна, сматра он, већ се окренула сепаратизмима и могућностима да се створе многе државе у православном делу Европе. Они не желе ни у арапском свету да се стварају нове државе.
Каталонци су, посебно наглашава Антић, народ који је неколико пута гласао за своју самосталност и независност, народ који је прогоњен, за разлику од измишљене приче о финансирању Војводине.
„Морам да подсетим оне људе који можда у демократском блоку мисле да је идеја аутономије Војводине прогресивна и да она има неке везе са Зораном Ђинђићем и оригиналном Демократском странком. Нема. Апсолутно нема. Зоран Ђинђић је 2001. године изјавио да Војводина никад није финансирала остатак Србије, већ да је управо било обрнуто“, подвлачи Антић.
Напредни клуб је пре три године објавио књигу „Досије Аутономне покрајине Војводине“, подсећа његов председник и каже да су аутори потпуно демаскирали ту политику.
„Ово са графитима и паралелама са Каталонијом је просто провокација, да покажу да су ту. Они су потпуно нестали кад је ДС банкротирала. Постојали су зато што је једном центру ДС-а било потребно да ту ствара свој бастион, па се показало да је нејак да одржи странку у опозицији. Тај бастион је сад нестао, тај председник је отишао да се бави својим послом на факултету“, образлаже свој став Антић.
Милу је упалило, а Ненад нека чека
И раније су били потребни великим силама, сад то нису, али према његовом мишљењу, то не значи да сутра неће бити потребни.
„Зато је лоше што свака власт у Београду пактира са таквима и даје им аутономију мислећи да тако остварује жеље и тежње тог народа. Тај народ тамо жели своја права, тај народ тамо жели своје регионално право, он жели Срем, Банат и Бачку. Никад их нису питали шта желе. Мислим на референдум.“
Народ у Војводини, тврди Антић, не жели да се одвоји од Србије, али и он, као и Анђелковић, прави паралелу са Црном Гором.
„Црна Гора је била бастион српства, па сад више није. Тако да ко зна. Онај ко сад брани аутономију како би му партијски друг, пашеног, шурак био министар тамо, он треба да зна да ратује против Србије. И што је најгоре, ’ај што ратује против Србије, он ратује против српске нације“, закључује Антић.
