Проф. др Милан Пашански, председник Форума за тероризам и транзицију безбедности, за Спутњик каже да у овом тренутку није лако оценити догађаје у Лас Вегасу, с обзиром на веома мало доступних чињеница о мотивима починиоца. Он, међутим, указује да је свуда у свету, па и у Америци, све присутније јачање такозваних тероризмогених елемената, који, напомиње, не морају бити тероризам, али значајно доприносе његовој појави.
„Под утицајем писања штампе све одреда се проглашава тероризмом, па чак и самоубице које су то некад радиле у тишини, далеко од очију јавности, сада од свог акта безумља праве читав медијски спектакл. Сада због медија и те пошасти тероризма, о коме се стално говори, многи манијаци, поремећени људи који желе да се освете друштву због свог запостављеног положаја и искривљене перцепције стварности и себе у њој, предузимају неке акте који личе на тероризам, а који то заправо не морају бити“, напомиње Пашански.
Како каже, треба видети да ли постоји политичка мотивација нападача у Америци.
„Ако је то неки манијак који је само хтео да убије што више људи, да би се ’прославио‘, онда није реч о тероризму, али у оваквој тероризмогеној атмосфери сви такви акти оружаног насиља се третирају као тероризам. Дакле, ако тај извршилац није био заинтересован ни за какве политичке накнадне ефекте свог акта безумља, већ су неки други мотиви у игри, попут освете, користољубља, гангстерског обрачуна око новца или поделе нарко територија, онда је у питању нешто друго. Међутим, ако политичка мотивација постоји, онда је реч о терористичком акту, јер је познато да је тероризам вршење напада оружаног насиља како би се постигли унапред планирани политички ефекти“, каже Пашански.
Према његовим речима, када се десе акти оружаног насиља за које се не зна да ли је у питању тероризам или не, често се чују политички обојене процене.
„Већ стотинама година буквално сваки терористички акт у себи садржи оно што сам још 1983. године назвао ’анимус тероранди‘, односно политички мотивисана намера да се актима оружаног насиља изазову унапред планиране политичке последице. Иако се у међувремену много тога изменило, та основна политички мотивисана намера није. Средства, мотиви и мета напада представљају међусобно повезану тријаду којом се прецизно може установити да ли је реч о акту тероризма, или је нешто друго у питању“, категоричан је Пашански.
Беноа Кампмарк, британски стручњак за тероризам и безбедност, у разговору за телевизију РТ каже да је овај догађај неуобичајен за САД, али да се у медијима већ повлаче паралеле са недавним терористичким нападима у Европи.
„Овај напад делује необично за Сједињене Државе, али се уклапа у шаблон недавних напада у Европи, а неки га већ називају и ’новим Батакланом‘ због тога што се одиграо усред музичког концерта, на којем су углавном били млади људи. Додуше, ово је концерт на отвореном, а нападачи нису носили појасеве са експлозивом, већ се само чула пуцњава из аутоматског оружја. Нажалост, тактика коју су применили увек се на оваквим местима покаже као ефектна, јер меци немају где да одлете, осим у масу — погађају буквално све у непосредној близини“, објашњава Кампмарк.
Он додаје да пре званичних саопштења нема смисла спекулисати о узроцима напада или могућим починиоцима.
„Међутим, треба нагласити да Лас Вегас у односу на друге градове има историју насиља и повећану стопу криминала, пре свега због великог броја казина, утеривача дугова, као и културе банди која тамо влада. Међутим, паљба из аутоматских пушака указује на то како је могуће да је напад био планиран и да највероватније није реч само о једном учеснику. Полиција је у једном тренутку саопштила да постоји могућност да је пуцано с висине — архитектура Лас Вегаса то омогућава, јер су сви отворени простори оивичени веома високим зградама“, указује Кампмарк.
Велики проблем у Сједињеним Државама јесте широка доступност разног оружја, напомиње британски стручњак. Много људи у тој земљи шета около наоружано, култура ношења оружја је веома распрострањена, а велики проблем јесте и чињеница што велики број њих малтене једва чека да то оружје и употреби.
