Познато је да је Каталонија најбогатија регија Шпаније, а сам податак да обезбеђује чак петину укупног прихода земље говори о томе да тај регион има непропорционално велика оптерећења која намећу централне власти на рачун помагања неразвијених делова Краљевине.
Штавише, ако имамо у виду и то да се њена развијеност ослања како на индустријску производњу тако и на туризам, и то врло развијен туризам, будућност Каталоније као самосталне држава врло је перспективна.
Међутим, цео тај процес разилажења са Шпанијом у највећој мери пашће на терет самих Каталонаца, с обзиром на то да ће хармонизација односа како са Мадридом тако и са осталим европским земљама, поготову када је реч о успостављању трговинских веза, највероватније трајати прилично дуго, сматра економски стручњак Махмут Бушатлија.
Са друге стране, и Шпанија ће доста изгубити, пре свега енормни прилив средстава који осигурава Каталонија, упозорава он. Међутим, Каталонцима ће управо та средства омогућити да преброде проблеме изазване смањењем конкурентности својих производа, поготову након претњи ЕУ да у случају независности она више не би била део Уније, па би јој на основу тога увели и царине, упозорио је Бушатлија.
„То задржавање прихода би амортизовало теже услове пословања Каталоније са осталим земљама Европске уније, док би губитак тих прихода за Шпанију био погубан“, подвлачи Бушатлија.
Када је реч о индустрији, већина производње у Каталонији је у приватном власништву, с обзиром на то да је Шпанија одувек била земља у којој је приватни сектор јачи од државног — приватници неће имати никакав проблем да сарађују било са ким, а неће бити проблема ни са власништвом над фабрикама оних привредника који своје погоне имају у тој регији, али сами послују у другим деловима земље, додаје експерт.
Говорећи о политичком аспекту, Бушатлија се нада да у Шпанији неће доћи до балканског сценарија, јер је Каталонија место у којој поред Каталонаца живе и Шпанци, стога би било веома лоше да међу њима избије национални анимозитет, иако не треба занемарити чињеницу да је незграпна реакција Мадрида довела до „прве крви“ на улицама Барселоне.
Међутим, да би се разумео целокупан неспоразум између Шпаније и Каталоније треба се мало подсетити и историје, а поготову чињенице да се између њих уочи Другог светског рата водио грађански рат, у којем је највећа жртва шпанске доминације била управо Каталонија.
„Оног момента када је Франко освојио Мадрид, читаво тежиште грађанског рата прешло је у Каталонију, ту су били највећи фронтови и тамо је пало највише жртава. Од тада се вуку ти корени неспоразума многих и смањивања оне аутономије коју је Каталонија пре 300 година споразумно имала са Шпанијом“, објашњава Бушатлија.
Упитан да ли је минулим референдумом започет пут без повратка, Бушатлија каже да то пре свега зависи од идеја и жеља обе стране — „можда је и могуће вратити се мало уназад и покушати на најмирнији могући начин решити то питање, али опет, све то зависи од тога да ли ће ЕУ вршити притисак на Каталонију, што би могло да остави негативан утисак на саме грађане, иако би Европа требало да их сматра делом сопствене територије и да се према Каталонији понаша једнако као према Мадриду“.
