У време када криза Северне Кореје указује на могућу нуклеарну катастрофу, овогодишња Нобелова награда за мир могла би да буде посвећена напорима да се ограничи ширење атомског оружја, наводе неки експерти.
Са тензијама између Вашингтона и Пјонгјанга које прете да ескалирају у нуклеарној конфронтацији, врхунац сезоне доделе Нобелових награда биће објављен у петак у Ослу, наводи АФП.
Ко ће понети ту престижну награду до тада остаје непознато, с обзиром на то да имена свих 318 овогодишњих кандидата остају строга тајна.
Након што је прошле године Нобелову награду однео колумбијски председник Хуан Мануел Сантос захваљујући напорима да оконча вековне сукобе са побуњеницима, ове године би прикладно било наградити залагања за забрану ширења оружја за масовно уништење, наводе агенције.
„Нобелов комитет учиниће велики заокрет ако одлучи да награди нуклеарни споразум Ирана и шест великих сила“, оцењује норвешки историчар Асле Свен.
Он је навео да би у том случају награду могли да поделе и бивши државни секретар САД Џон Кери, шеф иранске дипломатије Мухамед Џавад Зариф и висока представница Европске уније за спољну политику и безбедности Федерика Могерини за допринос у постизању иранског нуклеарног споразума, постигнутог у јулу 2015. године.
Како се наводи, као могућ лауреати се помињу Високи комесаријат УН за избеглице (УНХЦР) који је Нобелову награду за мир већ добио два пута — 1954. и 1981. године, а награду можда добије и директор тог комесаријата Филипо Гранди.
Према речима Петра Валенстина, професора на Универзитету Упсала из Шведске, овогодишње признање могло би да оде и у руке лекара из Конга Дениса Маквиџа, познатог по надимку „човек који лечи жене“, захваљујући раду са жртвама сексуалног насиља.
Верује се да су на листи и папа Фрања, саудијски блогер у затвору Раеф Бадауи, као и руски и турски лист „Новаја газета“ и „Џумхуријет“, наводи француска агенција.