Председник је нацрт закона назвао „хитним“ и предао га руководству парламента.
У документу се Русија назива „земљом-агресором“ која је „привремено окупирала“ део украјинске територије помоћу редовне војске. Такође се тврди да је Москва „подржавала тероризам у Украјини“.
Нацрт закона предвиђа могућност увођења ратног стања на одређеним територијама на југоистоку Украјине. Осим тога, он даје председнику право да користи војску у Донбасу.
Ослобађање региона се у документу назива „циљем државне политике“.
Парламент мора нови закон да усвоји у најскорије време — до 18. новембра, док не истекне рок важења закона о посебном поретку локалне самоуправе у одређеним окрузима Донбаса, који никад није био примењен.
Коментаришући нацрт закона о реинтеграцији Донбаса, портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова изјавила је да он треба да буде у складу са Минским споразумом.
„Наши стручњаци ће морати да га проуче (нацрт закона) у контексту поштовања Минског споразума. Чини нам се, а то није само став Русије већ и светске заједнице, да одговарајући документи који се односе на будућност Донбаса — Доњецка и Луганска, треба да буду у складу са Минским споразумом“, истакла је Захарова.
„Ми ћемо процену дати на експертском нивоу када проучимо овај документ“, додала је она.
Раније је председавајући међународног одбора Савета Федерације Русије Константин Косачов истакао да Кијев нема никакве доказе о агресији Русије, а када нема доказа — „неопходно је доносити законе“.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да је дефинисање Русије као „земље-агресора“ у супротности са стварним стањем ствари на југоистоку Украјине, где Русија није страна у сукобу.
Москва је више пута изјављивала да није страна у унутрашњем украјинском сукобу и да нема везе са догађајима у Донбасу, већ је заинтересована да Украјина превазиђе политичку и економску кризу.
