Награда је додељена писцу „који у романима великих емотивних падова открива бездан испод нашег илузорног осећаја повезаности са светом“, прочитала је образложење жирија Сара Данијус, секретар Шведске академије.
Нобелова награда је ове године стигла у праве руке, с обзиром на то да је реч о једном од најзначајнијих приповедача у савременој светској књижевности, којем слава нимало не недостаје, рекао је за Спутњик Александар Шурбатовић, уредник у издавачкој кући „Дерета“, која објављује Ишигурова дела на српском језику.
„Током деведесетих и у првој деценији двехиљадитих Ишигуро је био један од најактуелнијих светских писаца. Многе његове књиге су екранизоване, а и сами филмови су били веома успешни. ’Остаци дана‘ су покупили чак и неке ’Оскаре‘. Његове књиге се и дан-данас с нестрпљењем ишчекују. Рецимо, његов последњи роман ’Закопани џин‘, који је објављен пре две године, ишчекивали су бројни фанови уз одбројавање“, навео је наш саговорник.
Ишигуро је, напомиње Шурбатовић, отишао у неку врсту добровољног егзила, не жели много да буде присутан у јавности и да често објављује књиге, тако да је временски распон између његових романа осам до десет година.
Писац беспрекорног стила
Књижевну каријеру је почео 1981. године пишући приче, а први роман „Бледи обриси брда“ (A Pale View of Hills) објавио је 1982. године.
„Пише на енглеском језику и можемо слободно да кажемо да је после толико година постао писац западне културе“, навео је Александар Шурбатовић.
Руски књижевни теоретичар и преводилац Александар Ливергант рекао је за Спутњик да је Ишигуро „типичан енглески писац“.
„Веома добар писац — ироничан, изврстан. Без обзира на његово јапанско порекло, то је типичан енглески писац који се одликује тананим, суздржаним хумором“, навео је Ливергант.
Прве Ишигурове књиге приповедале су о Нагасакију и животу у том граду неколико година након Другог светског рата. Теме које истражује писац тичу се размишљања о сећању, времену и самообмани.
До сада је написао осам романа, који су му обезбедили велики број књижевних награда, култни статус код бројне читалачке публике (у питању су милиони продатих примерака) и превод дела на више од 40 језика. Ишигурово најзначајније остварење свакако је роман „Остаци дана“, награђено Букеровом наградом.
Велики успех постигао је и романима „Сликар пролазног света“, „Не дај ми никада да одем“ и „Без утехе“ — кафкијанска загонетка на 500 страница, роман којем је критика била посебно наклоњена.
„Код Ишигура увек изненађује једна ствар: никада не знате у којем ће кључу бити његова наредна књига. Свака књига је свет за себе, врло често жанровски одређена. Некад је реч о научној фантастици, као у роману ’Не остављај ме никада‘, неки пут је то епска фантастика, као у случају ’Закопаног џина‘, а неки пут је у питању класична наративна драма попут ’Остатака дана‘, писана у духу дела Хенрија Џејмса“, напомиње Александар Шурбатовић.
Оно што спаја све Ишигурове књиге јесте, како истиче наш саговорник, беспрекоран стил.
„Свака његова реченица је буквално доведена до савршенства, и семантички и морфолошки, ту никада нема никаквих запињања, све тече као по лоју. Неко може да се спори с тим да ли га узбуђује у тематском смислу Казуо Ишигуро, али нико не може да му оспори велико списатељско умеће и његов заиста врстан стил“, истиче Шурбатовић.
Књижевни кругови раније су предвидели да ће овогодишњи избор Нобеловог комитета, за разлику од прошлогодишњег, који је изазвао бројне полемике, бити „општеприхваћен“.
„Оно што се догодило прошле године, било је заиста посебно. Верујем да ће ове године добитник награде бити романописац или писац есеја, мушкарац пореклом из Европе. Потпуна супротност Бобу Дилану“, прогнозирао је раније Бјорн Виман, уредник културне рубрике „Дагенс Нихетера“.
Занимљиво је да Ишигуро код кладионичара није био чак ни на ширем списку фаворита за Нобелову награду. Водећи кандидати, све до неколико сати пред доделу признања, били су Кенијац Нгуги ва Тионго и Јапанац Харуки Мураками, након чега их је претекла трећепласирана Канађанка Маргарет Атвуд.
Награда за књижевност је једно од пет признања које је крајем 19. века завештао шведски индустријалац и проналазач Алфред Нобел.
Церемонија доделе награда одржава се, традиционално, у Стокхолму 10. децембра, на дан када је умро оснивач овог престижног признања.
Новчана вредност признања је милион долара.
