Запад, по свој прилици, никако не може да се помири са пријатељским односима које негују Србија и Русија, а још мање може да прихвати економску или било какву другу сарадњу двеју земаља. Томе у прилог говори и изјава шефа српске дипломатије Ивице Дачића који је за Спутњик рекао да су на свим састанцима са западним партнерима присутне две теме — Хуманитарни центар у Нишу и индустријске зоне за руска предузећа. Како је навео, обе ствари се тумаче као акти усмерени против западних интереса.
Наиме, српски министар привреде Горан Кнежевић још у марту је, након посете Москви, изјавио да су обављени разговори на највишем нивоу у вези са оснивањем специјалне економске зоне између Србије и Русије. Он је објаснио да то подразумева инвестирање руских компанија у Србију, инвестирање српских компанија у Русију, формирање заједничких предузећа и заједнички излазак на трећа тржишта.
Од тада су кренули и притисци на нашу земљу како би се спречила реализација тих послова. Зашто Западу смета могућност оснивања руских бизнис зона у Србији, а не сметају им бројне америчке, европске, јапанске компаније које послују у нашој земљи?
Према речима Владимира Зинова, заменика директора научно-техничког центра Руске академије за привреду и државну управу, одговор је очигледан — због санкција и актуелне геополитичке ситуације.
„Нажалост, наши европски партнери покушавају да ометају економски развој Русије. Стварање индустријске зоне за руска предузећа у Србији је веома добра идеја из неколико разлога. Русија тражи излаз на глобална тржишта, када је реч о високотехнолошким производима, јер је заинтересована за пласман робе са повећаном додатом вредношћу. За разлику од азијског, западно тржиште је тренутно затворено за Русију. Преко Србије, Русија би могла да покуша да изађе на њега, то би било јефтиније и брже, него преко неке друге земље, јер је Србија Европа, али не и чланица ЕУ“, објашњава Зинов.
Он подсећа да Србија и Русија имају веома добре односе како на државном нивоу, тако и између два народа, као и да званични Београд није увео санкције Москви.
„Било би добро ако Србија успе да се супростави овом притиску са Запада, али за сада није познато кад ће бити укинут санкциони режим, јер је јасно да је он уведен не због Крима и Донбаса, него из много глобалнијих разлога, пре свега због ресурса којима располаже Русија. Али, без обзира на притиске споља, свака одлука зависи од великог броја фактора, између осталог и субјективних. Сматрам да Русија и Србија треба заједно да се боре за отварање такве индустријске зоне. Када је реч о економији, све је могуће јер видите — долазак саудијског краља се припремао малтене 10 година, Москва и Ријад имају многобројна политичка неслагања, али на крају је до посете ипак дошло“, категоричан је Зинов.
Борислав Боровић из Форума независних економиста за Спутњик каже да у Србији већ постоји 14 зона слободне трговине у којима послује око 200 фирми, како из ЕУ тако и из других делова света. Он напомиње да не постоје никакве законске препрека да у њима послују и руске компаније, или да се пак направе посебне индустријске зоне у којима би пословале само руске фирме.
„То би наравно било добро за руске компаније јер у слободним зонама можете да се бавите производњом, складиштењем, трговином, банкарством, а добра ствар за слободне зоне је то што се не плаћају ПДВ и царина на увоз сировина и репроматеријала које долазе из иностранства и који су намењени за производњу у тим зонама. Наравно, те компаније су ослобођене и такси за извоз у све земље са којима је Србија потписала споразум о ослобађању од царина, попут ЕУ, Русије, Турске, Белорусије, Казахстана. То да неко прети да по нашем закону не можемо да дозволимо руским или било којим другим фирмама да не могу да послују у слободним зонама је потпуна дискриминација“, категоричан је Боровић.
Како каже, бројни су бенефити које би Србија имала оснивањем руских бизнис зона на својој територији.
„Већ сада ове зоне у Србији имају годишње око три милијарде евра промета, затим има доста улагања, само прошле године је уложено око 240 милиона, јер те компаније праве хале, граде инфраструктуру и ангажују домаће раднике. Такође је упослен српски транспорт почев од железнице, као и водени и друмски саобраћај. Примера ради Београд је идеалан у том смислу јер кроз њега пролази друмско-железнички коридор 10, као и коридор 7, па представља један од приоритета Европе за саобраћајно чвориште. Претпостављам да су Руси све то имали у виду када су размишљали о оснивању бизнис зона у Србији“, закључује Боровић за Спутњик.
