У многим релевантним историјским круговима постоји озбиљна дилема о датуму и мјесту Туђемилске битке, као и о самом поводу за њено одигравање, а детаљ да се она наводно десила 1042. године, што значи, чак више од деценију прије нпр. великог раскола на Источну и Западну хришћанску цркву (1054. године), код многих буди подозрење о постојању икакве реалне споне овдашњих Црногораца са јунацима који су били протагонисти на Туђемилу.
Ипак, у ирационалној жељи да по сваку цијену направе отклон од сопствене историје, чини се да црногорске власти ни у овој ствари нису много мариле за здраву логику, па је битка на Туђемилу, поред свих славних епопеја релативно недавне црногорске историје, ипак проглашена за Дан војске Црне Горе, а на самом мјесту Туђемилу, код Бара, подигнут је споменик црногорској војсци у виду египатског обелиска.
Да се многи не слажу са овом одлуком видјело се и фебруара 2011. године, када су засад још непознати починиоци минирали споменик на Туђемилу, када је са врха обелиска високог 10 метара детонација срушила камену куполу.
Сам обелиск је у међувремену поново обновљен, па су јуче у склопу обиљежавања Дана војске Црне Горе, начелник Генералштаба Љубиша Јокић и градоначелник Бара Зоран Срзентић положили вијенце на споменик у част побједе јунака на Туђемилу.
Историчар Александар Стаматовић за Спутњик објашњава да се узимање Туђемилске битке и њеног датума као обиљежја војске Црне Горе заснива на претпоставкама које се не могу сматрати вјеродостојним, јер релевантна историографија на основу доступних извора није успјела да утврди тачну локацију, као ни датум одигравања Туђемилске битке, па како сматра, све треба довести у контекст новоформиране „референдумске Црне Горе“.
„Узимање ове битке и овог датума за Дан војске Црне Горе има заправо једно идеолошко обиљежје: оно треба да покаже да је нека фиктивна земља ’Дукљанија‘ из тог мрачног историјског периода о коме нема релевантних историјских доказа — најстарија. Да заправо Црна Гора веже свој државни и етнички идентитет за ту Дукљу илити ’Дукљанију‘“, сматра Стаматовић.
Стаматовић подсјећа да у моменту одигравања Туђемилске битке, Црна Гора није имала карактеристике државе, па се у том смислу не може говорити о некој дукљанско-зетској држави, док за кључни разлог за узимање овог датума за Дан војске он види искључиво политичку и идеолошку позадину.
„Овај датум и ова битка узети су у контексту неке имагинарне Дукље као порука да је ова садашња држава старија и од неких исламско-православних и католичких подјела. Да је она старија и од Срба и Црногораца, и да данашњи Црногорци вуку поријекло од тих и таквих Дукљана, што нема везе. Ако погледате историјске изворе из тог периода, можете ипак у тим изворима опет наћи да је управо тај кнез Војислав са својим синовима, који је водио ту битку, дефинисан од стране византијских и франачких извора такође као Србин. Дакле, и држава која се тада формирала је једним својим дијелом била и српска држава, баш као што је то Рашка“, напомиње наш саговорник.
Уз поновно подсјећање да читав случај треба довести у контекст данашње „референдумске, односно, мајске Црне Горе од 2006. године“, Стаматовић се на концу запитао зашто за Дан војске Црне Горе није узет неки од славних датума из модерне црногорске историје.
„Зашто није узет неки други датум о којем постоје тачне историјске чињенице, јер Црна Гора у својој борби за стицање државности има низ битака у којима су извојеване величанствене побједе, за чије се датуме зна и за чије се географске локалитете зна — почев од битке на Цареву лазу, битке на Мартинићима, Крусима, битке на Граховцу, битака на Фундини и Вучијем долу или пак Мојковачке битке“, закључује Стаматовић.
