То су само нека од питања на која је Спутњик потражио одговоре.
Пут војног аеродрома „Липецк 2“, на око петсто километара југоисточно од Москве, кренули смо са представницима Министарства одбране Русије, са намером да видимо како протичу заједничке вежбе српских и руских пилота — „БАРС 2017“.
У Липецку су нас дочекали руски и српски пилоти, али и јак ветар и киша која је ромињала готово целог дана. То је за пилоте значило слабију видљивост и теже метеоролошке услове.
На писти су поређани руски ловци. Изгледају снажно, моћно…
„Ово је прави Топ Ган!““, добацује ми уз осмех један од наших пилота док иде ка свом „двоседу“.
„Топ Ган је Холивуд, а ово је тако реално“, помислила сам док су се вршиле последње припреме за предстојећи лет.
Зачула се хука мотора. „Мигови“ су хватали залет, а затим су се муњевитом брзином одвојили од земље и за само пар секунди нестали из видокруга. Пред њима је стајао задатак — бомбардовање циљева на земљи.
Нестрпљиво сам чекала њихов повратак, јер је он значио и мој улазак у кокпит МиГ-а 29.
„Какав је осећај? Је л‘ вам ’ради‘ адреналин?“, знатижељно питам пилоте по повратку.
„Ма, не… Навикли смо“, одговарају уз осмех.
„Па, помало“, понеки признају.
Од опреме на себи имају пилотску кацигу, летачке комбинезоне, јакне и рукавице. Како су објаснили, велика гравитациона сила при маневрисању може довести до несвестица или чак губитка свести. Због тих оптерећења носе се посебне анти-Г панталоне, које се при великом оптерећењу аутоматски надувају и ограничавају неправилну прерасподелу крви у организму.
Добијам инструкције како се улази у кабину МиГ-а, а пилот ми показује којекакве навигаторе, висиномере, брзиномере… Објашњава ми функцију сваког од њих, али тешко да би неко из прве то запамтио.
Осећај је невероватан, нестваран — у мени све трепери… Питам се, како ли је тек њима?!
Лет на МиГ-у 29 за већину људи, па и за мене остаје само пуки сан, мада у Русији постоје компаније које људима нуде такву авантуру. Да би се то и остварило потребно је добити одређене дозволе, проћи обуку, припреме и лекарске прегледе, али и издвојити позамашну своту новца.
Цене се крећу од 600.000 рубаља (8.800 евра) за двадесетпетоминутни акробатски лет на нижим висинама, па све до 850.000 рубаља (12.572 евра) за суперсонични лет у стратосферу. Компанија која има ту понуду тврди да је то најузбудљивији и најимпресивнији летачки програм на ловцу МиГ 29. Кажу да се током лета у стратосферу може уживати у невероватном погледу на земљу са ивице свемира и видети закривљеност земљине површине испод авиона и црнило космоса изнад.
„Какав је осећај летети МиГ-ом 29?“, упорна сам у жељи да добијем неки конкретнији одговор.
„Рећи ћу вам оно што сам пре неки дан рекао једном свом добром пријатељу. То што доживи један пилот у својој каријери за многе људе је нестварно, неописиво. У почетку каријере је то узбудљиво и пилотима, јер је то сусрет са новом средином, а нова средина као што је ваздух представља само по себи једну врсту изазова. Када се одвојите од земље и схватите да сте негде у птичјој перспективи — то је већ само по себи неки доживљај. Али тако је само у првих четири-пет година пилотске каријере, док се још одушевљавате висином, брзином, погледом — попнете се на 15, 20 хиљада метара, па видите читаву Србију! Када смо летели у оној бившој Југи, па док летите изнад Јадрана видите италијанску чизму са 20.000 метара. За искусне пилоте су та времена давно прошла, јер искусан пилот не обраћа пажњу на то, већ на испуњавање задатака. Сада смо, рецимо, на војним вежбама у Русији и ово је за нас нови рејон, али пилотима је првенствено важно да испунимо задатак због кога смо дошли — да се увежбамо, да нађемо зону, да уништимо мету, да нађемо позицију за искрцавање противтерористичких тимова, да их искрцамо-укрцамо и на томе се базирамо, и не обраћамо пажњу на те природне лепоте, које су свакако нека успутна ствар летачког позива“, каже за Спутњик командант 204. Ваздухопловне бригаде Војске Србије пуковник Жељко Билић.
МиГ 29 може да лети брзином од два маха, наводи пуковник, што је „негде између 2.300 и 2.500 километара на сат“. Ипак, пилоти током вежби најчешће лете брзином између 800 и 900 километара на сат.
„То су крстареће брзине, који ти ваздухоплови раде у увежбавању, у 80 одсто свих задатака. Основна намена тих ваздухоплова у већини земаља је контрола и заштита ваздушног простора. Користе се они и у ловачко-бомбардерској намени и у извиђачкој верзији и слично, али главна су ловачко-пресретачка дејства“, наводи пуковник Билић.
Подсећајући да је ове недеље на аеродром „Батајница“ стигло свих шест мигова из пакета који је Србија договорила са Русијом, питали смо пуковника и да ли су српски пилоти нестрпљиви да седну у пристигле „мигове“.
„А ко не би једва чекао?! Било је много приче — те доћи ће, те неће доћи, те кад ће доћи… Уопште не бих то коментарисао. Авиони су стигли и ко ће се томе први обрадовати ако не пилоти?! Ко се први обрадује новом ауту? Онај ко га чека годинама. Тако и пилоти. Чекају нешто ново, појавило се на нашим просторима и једва чекамо да само седнемо у њих и да летимо!“, поручио је пуковник.
