Осамдесетседмогодишња Јапанка у инвалидским колицима умрла је након 150 убода џиновских стршљенова, објавиле су локалне власти.
Рој стршљенова спречио је неговатељицу да помогне нападнутој жени, а није могла да је спаси ни екипа хитне помоћи јер са собом није имала заштитну опрему.
Жена је била превезена у болницу у року од 50 минута након најезде стршљенова, а идући дан проглашена је мртвом.
Око 20 особа сваке године умире у Јапану због напада стршљенова, објавила је јапанска мрежа НХК.
Размножава се забрињавајуће брзо
Азијски џиновски стршљен је највећа врста стршљена, а величине је врапца са наранџастом главом, црним телом и жаоком од шест милиметара. Није новост у животињском свету и већ дуго настањује подручја Далеког истока — од Русије и Индије до Шри Ланке, Кине и Јапана.
Међутим, оно што је новост је брзина његовог размножавања и опстанка. Све топлије зиме омогућују матицама преживљавање дуже него што им је природа наменила, а све већи број гнезда представља праву опасност, како за пчеле, тако и за људе, слажу се научници.
Напади на људе
Стршљени ће напасти човека приближи ли се његовом станишту, посебно током лета кад су активнији и више узнемирени. Међутим, јавност не перципира стварну опасност која долази од њих, па док се сви боје морских паса, ретко ко је свестан да они у једној години убију више људи у свету него морски пси у десет година.
Сваке године, око педесетак људи подлегне њиховом убоду у северозападној Кини, а тај број је у сталном порасту, због ширења гнезда и приближавања градовима.
Стварне заштите нема, осим евентуално сигурносних одела.
„Проблем код азијских стршљена су њихова величина и количина отрова“, каже ентомолог Лyн Кимсеј.
Након убода, ткиво постаје црно и може доћи до некрозе, ако вас већ отров не убије.
Колико је тај отров снажан доказују и случај у којем је жена остала парализована након бројних убода док је радила на своме пољу. Два дана је провела на дијализи која јој је спасила живот избацивањем отрова из организма.
Извори: Експрес.хр
