У руском „Гаспрому“ су сигурни да ће „Северни ток 2“ радити пуном паром. Осим тога, у Европи постоји тенденција раста потражње за гасом, а то значи, како је објаснио заменик председника „Гаспрома“ Александар Медведев, да транспортни капацитети, чак и у случају изградње „Северног тока 2“ и два крака „Турског тока“, неће моћи да задовоље потребе Европе за увозним гасом.
Заменик шефа „Гаспрома“ је уверен да ће потражња за гасом расти, а да је Русија једина у стању да попуни тај дефицит.
„Ако говоримо о томе може ли увозни течни природни гас да попуни тај дефицит, јасно је да америчке компаније никада неће испоручивати гас на сопствену штету. Сада постоје тржишта где се амерички течни природни гас може продавати много успешније него у Европи“, сматра Медведев.
Слабе су шансе да би и неки други произвођачи могли да спасу Европу, јер се у неким земљама смањује производња. Рецимо, у Холандији, која је такође снабдевала Европу гасом, пала је производња гаса. Та земља сада производи само 17 милијарди кубних метара гаса годишње, што је три пута мање у односу на 2011. годину. „Гаспром“ не искључује да ће ускоро и Холандији бити потребан руски гас.
Зима је већ на прагу, што значи да ће питање снабдевања гасом бити још актуелније, а европски политичари сада морају да се добро замисле пре него што се успротиве изградњи руских гасовода.
„Европа је поново жељна гаса, између осталог и после прошле зиме, која је показала да се може много причати о обновљивим изворима енергије, али када Деда Мраз улази у твоје двориште, једини сигурни извор енергије је гас“, рекао је Медведев.
Ове године „Гаспром“ је оборио рекорде по дневним обимима испоруке гаса у Европу. Крајем јануара је оборен историјски рекорд, када је у само једном дану потрошачима испоручено 636,4 милиона кубика гаса.
У првих осам месеци ове године Европа је купила од „Гаспрома“ 12 одсто више гаса у поређењу са прошлом годином.
Очекује се да ће до краја ове године „Гаспром“ испоручити Немачкој, свом највећем купцу, 55 милијарди кубика гаса, што је за 10 одсто више него лани, а такође расту и потребе Велике Британије.
Потражња за „плавим горивом“, осим у западној, расте и у југоисточној Европи. Испоруке руског гаса у првих осам месеци ове године порасле су за 36,7 одсто у Србији, за 22,3 одсто у Турској, за 14,3 одсто у Грчкој, за 10,1 одсто у Бугарској и за 26,6 одсто у Мађарској.
Аналитичари кажу да је неколико фактора утицало на овај раст. Прво, смањење домаће производње у ЕУ. Друго, Европљани све мање користе угаљ, а све више гас. И треће, интересовању за гас је допринело и смањење цена „плавог горива“.
„Нико тачно не може да каже каква ће бити потрошња гаса у Европи за 10-20 година. Постоје неки планови за то. Али, као што знамо, планови се не испуњавају увек. Колико схватам, ’Гаспром‘ полази од таквих претпоставки. Прво, производња гаса у Европи је у сталном паду. Самим тим, требало би то нечим компензовати. Друго, нуклеарне електране се повлаче из употребе, па би их такође требало нечим заменити. Треће, производња угља је проглашена еколошки нечистом. Потребно је смањити производњу и постепено заменити нечим. Сматра се да је гас најбоље решење. Помиње се и варијанта са обновљивом енергијом, а ЕУ стално говори да ће се томе окренути. Она има све мање сопствених ресурса и хоће да добија енергију из обновљивих извора — сунца и ветра. Међутим, чак и оне земље које развијају обновљиве изворе енергије, ипак, не смеју да одустану од гаса, него да га сачувају као резервни извор енергије. Јер, ако се деси да на пример нема ветра дуже време мора се брзо покренути неки производни капацитет, а гасни је најприступачнији. Значи, све док постоје такви фактори, потражња за руским гасом ће неминовно расти. Све његове алтернативе су скупље, и то је очигледно. Самим тим, биће потребни нови начини испоруке руског гаса“, рекао је за Спутњик Сергеј Правосудов, директор Института за националну енергетику.
С друге стране, Вашингтон не одустаје од својих планова да заустави руску гасну експанзију. Американци су прво натерали Бугаре да одустану од „Јужног тока“, а сада говоре о томе да „Северни ток 2“ може да буде опасан за енергетску безбедност не само Украјине већ целе Европе.
У Москви су, међутим, свесни да је сва активност Вашингтона у вези са „Северним током 2“ политички мотивисана. Руски премијер Дмитриј Медведев је недавно рекао да Американци желе да сахране тај пројекат помоћу санкција и да промовишу своје добављаче и замене Русију на европском тржишту.
САД, како је рекао, то желе да учине уз помоћ свих врста правних решења, инструмената и санкција, који имају двосмислен утицај на ЕУ. Он је подсетио да ће коначну одлуку о мандату ЕУ о додатном споразуму о „Северном току 2“ донети Европска комисија и појединачне владе европских земаља.
Потезе Америке аналитичари тумаче као покушај да се руски гас потисне са европског тржишта, а такође истичу и да би такав став Вашингтона могао да изазове озбиљну кризу у односима САД и оним земљама ЕУ којима је у интересу да се тај пројекат реализује.
„Американци су сами прилично цинично признали да нове санкције против ’Северног тока 2‘ уводе искључиво да би промовисали сопствени течни природни гас. То јест, подићи цену у Европи да би било рентабилно испоручивати амерички гас. Према томе, санкције против ’Северног тока 2‘ су покушај да се конкурент избаци са тржишта“, каже за Спутњик Игор Јушков, аналитичар руског Фонда за националну енергетску безбедност.
Осим Америке, Украјинци и Пољаци су покренули рат против „Северног тока 2“ у Европи, јер би, између осталог, због тог гасовода изгубили део новца који сада добијају на транзиту. Данци су претили да ће та земља блокирати изградњу гасовода ако оцене да то угрожава националну енергетску безбедност и рекли су да ће о томе разговарати са балтичким земљама. Међутим, Руси су направили резервни план — алтернативну руту, којом ће у том случају заобићи Данску. Алтернативна рута је дужа од основне за само десетак километара, што се сматра безначајним.
Међутим, иако се реализација гасовода „Северни ток 2“, који би по дну Балтичког мора требало да повеже Русију и Немачку, одвија отежано због геополитичких тензија, аналитичари сматрају да су шансе противника тог пројекта никакве, јер је у интересима многих земаља, пре свега Немачке, да се тај пројекат реализује.
„Они на тај пројекат гледају као на могућност да добију поуздане испоруке гаса и спусте му цену. Немачка брани своје право на изградњу ’Северног тока 2‘ и директно преговара са ’Гаспромом‘. Самим тим, мало је вероватно да ће ЕУ успети да заустави тај пројекат. Што више он напредује, то је теже ставити клипове у точкове“, истакао је Јушков.
Немачки експерти из области енергетике су израчунали да би изградња „Северног тока 2“ довела до пада цена гаса на европском тржишту. Према њиховој рачуници, цена гаса би 2020. године била чак 32 одсто нижа него у случају да гасовод буде блокиран под притиском противника.
