Супротно споразуму НАТО-Русија, Друга оклопна бригада САД стигла је у Пољску и распоређена је заједно са оклопним возилима, док је у Пољској остала техника Треће америчке бригаде.
„На тај начин, супротно свим изјавама НАТО-а и Сједињених Америчких Држава о ’безначајности‘ трупа које се гомилају на граници са Русијом, дефакто је сада распоређена не бригада, већ механизована дивизија америчке војске, где за два сата могу да се пребаце припремљени војници из најближе америчке базе у Европи“, изјавио је портпарол Министарства одбране Русије, генерал-мајор Игор Конашенков.
Москва је одмах реаговала и најавила да би могла да се повуче из основног акта Русија-НАТО уколико Сједињене Америчке Државе наставе да појачавају своје војно присуство у Пољској и на Балтику, изјавио је за Спутњик заменик председавајућег Одбора Савета Федерације Русије за одбрану и безбедност Франц Клинцевич.
Коментаришући за Спутњик евентуални излазак Русије из споразума, војни аналитичар Мирослав Лазански каже да тај споразум свакако више ничему не служи и да Русија не може да изгуби ништа ако изађе из њега.
„Споразум није давао Русији право вета да блокира било коју одлуку НАТО-а. Он је више саветодавног карактера, да ће НАТО обавестити Русију о овоме или ономе. Ту нема никаквог права одлучивања Русије којим би се осујетили неки потези или акције Алијансе. НАТО ће са споразумом радити оно што би радио и без њега. Ако мисле да нагомилавају војску и борбену технику у Пољској и балтичким државама, они ће то радити, без обзира да ли има или нема споразума“, каже Лазански.
Он додаје да ова ситуација није од јуче и да Русија реагује споро. Мало по мало, али НАТО се ипак опасно примиче Русији, примећује Лазански.
„Није то само медијски рат, како га неки представљају. Руси стално у име неких нових односа, чекајући Трампа да се пробуди, пуштају НАТО, без адекватне реакције на гомилање трупа око руских граница. Ова ситуација мене, али и поједине руске колеге, помало подсећа на 1939. годину. Све што је Буш обећавао Горбачову, да се НАТО неће ширити на државе бившег Варшавског пакта, а камоли на земље бившег СССР-а, у пракси је погажено. Све су лагали. Не знам чему тај споразум служи“, каже Лазански.
Он додаје да се можда још поштују неки делови споразума који се односе на борбу против тероризма, али да она у Сирији није потпуно обједињена и подсећа да Русија оптужује Американце да симулирају у тој борби.
Његов колега из Москве, војни аналитичар Виктор Литовкин ипак верује да за сада САД и НАТО воде само информационо-психолошки рат против Русије и да НАТО у том контексту поставља додатне снаге на руским границама. Међутим, за све то ће платити управо становници тих држава, каже Литовкин.
„Можемо слободно да кажемо да је Америка извршила тиху инвазију на земље на границама Русије. Како би се оправдали огромни трошкови за војне потребе и стварање атмосфере страха, они шире приче да је Русија агресор. За последњих 25 година Русија није водила ниједан рат, нити окупирала туђе територије. А требало би нам доста времена да бисмо пребројали где је све НАТО водио агресивне ратове и које је територије окупирао у истом том периоду“, подсећа Литовкин.
Он додаје да НАТО сам ради оно што говори и за шта оптужује Русију. Они користе туђе територије и њихове ресурсе за сопствене интересе, каже саговорник Спутњика из Москве.
„Када говоре да је извор напетости у свету рецимо Иран или Северна Кореја, па и Русија, заправо би требало да погледају на себе и на оно што они сами чине. Русија се неће прикључити трци у наоружању. Русији је потребно да има добру војску, спремну да одговори на било коју агресију и ми то имамо. Више од тога Русија неће трошити на сектор одбране. Са друге стране, Русија издваја прилична средстава како се нико не би усудио на такав напад, осим на напад вербалне природе.“
Америчке снаге у Пољску су довукле 87 тенкова, тешке самоходне хаубице, 144 борбена пешадијска возила „бредли“ и још око сто јединица технике.
Као одговор на распоређивање тенковске дивизије САД у Пољској Русија може да одговори јачањем своје групе „Искандера“, изјавио је шеф Комитета Државне думе за одбрану Владимир Шаманов.
Заменик председавајућег Одбора Савета Федерације Русије Франц Клинцевич за одбрану и безбедност за Спутњик каже да одлуку о евентуалном изласку Русије из споразума са НАТО-ом доносе председник као врховни командант, Министарство спољних послова и Министарство одбране.
