„Највећа корист и највеће политичко умеће — то је када се неко бори за наше интересе, мислећи да се бори за своје. У суштини у Другом светском рату долар је постао светска резервна валута. За шта год да је Хитлер мислио да се немачки војници боре од Стаљинграда до пустиње Африке, они су умирали за то да долар постане светска валута. Видимо резултат“, објаснио је експерт за телевизију „Звезда“.
Истраживачи и историчари и даље се споре око разлога и околности доласка на власт Адолфа Хитлера. Многи се слажу са тим да харизматичност, ораторско умеће, политичка воља и интуиција које је поседовао фирер нису биле недовољне да досегне такве висине.
Један број експерата претпоставља да су главни спонзори Хитлера и Немачке национал-социјалистичке радничке партије били финансијери из Велике Британије и САД, док је сам Хитлер од самог почетка своје политичке делатности био само нечији „пројекат“ за уједињење Европе против СССР-а. Међу Хитлеровим спонзорима су били немачки привредник Фриц Тисен и један од руководилаца „Дојче банке“ Оскар Васерман. Низ истраживача је сигуран да су нацисте финансирали и Ротшилди и Рокфелери.
