Последња ерупција овог супервулкана догодила се пре 631.000 година, а кад ће бити следећа, немогуће је предвидети. Јелоустоун притом није и једини подземни супервулкан на Земљи, а према проценама научника, нашу планету сваких сто хиљада година затресе по једна „суперерупција“.
Како би барем отприлике могли да проценимо када је на реду нова ерупција супервулкана, која би несумњиво изазвала катастрофу, научници су почели да проучавају историју Јелоустоуна. Оно што су сазнали јесте да се силе које покрећу ове ретке, али катастрофалне догађаје, крећу знатно брже него што се раније сматрало.
Наиме, према првим доказима, који су недавно представљени на конференцији вулканолога, последња ерупција Јелоустоуна била је покренута кад је нова магма ушла у састав вулкана неколико деценија пре ерупције, преноси „Јутарњи лист“.
С обзиром на то да су претходне процене говориле да су између уласка нове магме и ерупције протекли миленијуми, јасно је да се ради о драматичној разлици.
До тог је закључка дошао тим са Државног универзитета Аризоне, међу њима и постдипломска студентица Хана Шамло, чија је дисертација била један од „мотива“ за истраживање Јелоустоуна.
„Очекивали смо да се одређени процеси одвијају хиљадама година пре ерупције“, рекла је менторка Шамлоове, геолог Кристи Тил.
Овако кратак временски период између првих активности унутар вулкана и ерупције су у геолошким размерима тек трептај ока. Због тога научници тек сада полако схватају какви су услови изазвали суперерупције.
„Шокантно је колико мало је времена потребно да тихи вулкански састав дође до руба ерупције“ рекла је Шамлоова, која је нагласила да ће научницима требати још времена да прецизније открију колико времена треба да прође од првих активности до ерупције.
С друге стране, докторка Кери Купер са Универзитета Калифорнија, која није учествовала у истраживању, наглашава да није уверена да научници већ данас могу прецизно да укажу на догађај који је започео последњу ерупцију овог вулкана.
„Једна је ствар указивати на постепено стварање услова за активност вулкана, а друга је ствар говорити о мобилизацији 1.000 кубних километара магме у једној деценији“, сматра она.
Срећом, изгледи за ерупцију Јелоустоуна или било ког другог супервулкана на Земљи тренутно се чине мали, али како бисмо их разумели, нема сумње да треба добро истражити сваки аспект њихових прошлих ерупција.
Куперова тврди да ће за неколико деценија научници бити у стању да предвиде читав низ потенцијалних вулканских ерупција, укључујући и оне најјаче.
