Та акција је вероватно требало да буде потврда ’Гринписових‘ тврдњи да је систем контроле безбедности француских и белгијских нуклеарних електрана недовољно добар. Тај проблем је посебно важан, имајући у виду стално тињајућу претњу од терористичких напада. Извештај на ту тему организација је послала властима Француске и Белгије раније ове недеље. „Гринпис“ је одлучио да не објављује потпуну верзију тог извештаја, управо како у руке терориста не би доспеле кључне информације. Најслабија карика и најрањивије место су базени где се привремено складишти већ употребљено нуклеарно гориво. Заштита тих базена није на задовољавајућем ниову.
Да ли се ради о реалној опасности, или организација „Гринпис“ шири панику зарад сопствених интереса? Мишљења експерата који су говорили за Спутњик се разликују.
Стефан Лом, директор и оснивач француске асоцијације „Опсерваторија нуклеарне енергије“, сматра да је акција представника Гринписа више као „представа за публику“ и да им је циљ да привуку пажњу.
„Наравно да је то одличан показатељ колико су нуклеарке недовољно добро обезбеђене. Али то, нажалост, неће утицати на мишљења и ставове Владе и неће је натерати да одустане од нуклеарне енергије. Подсетићу да су после 11. септембра специјалне службе Француске спровеле тестирање. Групама специјалних агената који су спроводиле тај тест није био никакав проблем да уђу у нуклеарке. Зато је становништву тешко да поверује када власти кажу: ’Верујете нам, знамо шта радимо, али не можемо да вам кажемо шта и тачно радимо‘.“
У интервјуу за Спутњик, Лом објашњава да базени где се чува радиоактивни отпад, односно већ употребљено нуклеарно гориво, могу бити опаснији него сами реактори, јер заштитни корпус тих базена није у потпуности поуздан.
„И без обзира што се сличне акције попут ове коју је организовао ’Гринпис‘ релативно често дешавају, заправо ништа конкретно није урађено како би ти базени били боље заштићени и како би био онемогућен приступ онима који нису запослени“, каже директор и оснивач француске асоцијације „Опсерваторија нуклеарне енергије“.
Лом упозорава и на опасност од беспилотних и других летелица које би терористи могли да користе како би организовали напад.
„Пре две или три године, у Француској су нечије летелице надлетале неколико нуклеарки. Тада се у медијима због тога подигла прашина и Влада је започела истрагу. Али ми до данас не знамо чији су то дронови били и ко је све то организовао.“
Ерик Хулсбос, шеф Одељења за односе са јавношћу Федералне агенције за нуклеарну контролу Белгије, окарактерисао је извештај „Гринписа“ као „погрешан, субјективно написан и пун спекулација“. За Спутњик Хулсбос објашњава да се све европске нуклеарне електране редовно проверавају такозваним „стрес тестовима“, односно тестовима који контролишу спремност и могућност да се одговори на различите ризике.
„Можемо да гарантујемо да су све белгијске нуклеарне електране усвојиле и примениле све неопходне мере како би се безбедност подигла на највиши ниво. Ту не мислим само на терористичке нападе, већ и на евентуални пад авиона, земљотрес, поплаву, пожар…“, истиче шеф одељења за Односе са јавношћу Федералне агенције за нуклеарну контролу Белгије.
Оливије Апер, председник Француског енергетског савета и шеф Француског комитета у оквиру Светског енергетског савета, са жаљењем је констатовао да медији који се „слабо разумеју у та питања, пишу на те теме и само потпирују страхове код читалаца да би подигли своје тираже“.
За Спутњик Апер тврди да су, наравно, предузете све неопходне мере за борбу против тероризма.
„Али њихова суштина спада у домен онога што називамо ’војна тајна‘ и оне не могу и не смеју бити објављене. Не будите наивни, управо то и користе активисти ’Гринписа‘, како би ширили глупости и страхове.“
За крај би требало додати да се сам „Гринпис“ није одазвао позиву Спутњика да објасни и коментарише своју акцију.
