Ово је резултат анкете коју је за „Спутњик“ спровела најстарија француска компанија за истраживање јавног мњења „Ифоп“ од 20. до 27. септембра 2017. године, а питање на које је одговорило 3.228 гласило је — која земља, по вашем мишљењу, утиче на изборе у другим земљама, имајући у виду политички и економски утицај, као и способности обавештајних служби?
Мање од 30 одсто становника континенталне Европе и 21 одсто Британаца мисли да Русија утиче на изборе у другим земљама, а занимљиво је да је у Великој Британији највећи проценат оних који сматрају да ЕУ утиче на изборни процес у другим земљама.
Политички аналитичар Александар Шпунт сматра да суштина резултата анкете није у мешању у изборе, већ у томе да Европљани на тај начин поручују да њихове политичке елите нису самосталне, а да САД имају доминантни политички утицај у региону.
„То на све могуће начине подвлаче и сами амерички политичари, па то и јесте разлог зашто већина европских бирача и даље гласа за проамеричке опције. Међутим, баланс снага се постепено мења. Рецимо, када је реч о ’брегзиту‘, британски бирачи нису желели да се одвоје од Европе већ пре свега од Брисела, односно да смање утицај америчке политике у њиховој земљи. Исто тако Алтернатива за Немачку није нека проруска странка, већ пре свега пронемачка, која је постигла добар резултат на последњим изборима не због тога што је позивала да се подржи Русија, већ зато што се доживљава као партија која се супроставља доминацији САД“, објашњава Шпунт за Спутњик.
Сличног става је и Стеван Гајић са Института за европске студије. Он за Спутњик каже да и други показатељи, без икаквог истраживања, указују на то да је од 2008. године, са почетком светске економске кризе и окончањем доминације Америке као победника Хладног рата, дошло до великих промена у западним друштвима.
„Доминација Запада окончана је пуцањем куће ’Лиман брадерс‘ и вештачког мехура тржишта некретнина, а међународни поредак је срушен убрзаним признавањем Косова које су предводиле западне земље. Суштина је да јавно мњење на Западу постаје пољуљано у тренутку када је почео да се руши поредак за који је деловало да ће вечно трајати. То је, наравно, била илузија, а резултате већ имамо — пораст алтернативних партија, било екстремно левих или десних на Западу, као и британски референдум о изласку из ЕУ“, каже Гајић.
Како каже, у читавом низу западних друштава долази до кризе поверења у елите и систем.
„Зато не треба да чуди да људи себи постављају питање — због чега живимо у новој реалности која више није толико извесна? Свакако да и кампања која се води против Русије изазива одређену врсту нелагоде, односно неповерења код грађана који су пре свега објекат те кампање, а наравно да су САД све ово време утицале на политичке процесе у другим земљама, па и преко директне подршке одређеној страни. Сви смо видели сведочење Викторије Нуланд, која је отворено рекла да је Америка уложила пет милијарди долара у демократску транзицију и промене у Украјини“, напомиње Гајић.
И Михаил Нејжмаков са руског Института за глобализацију и друштвене покрете уверен је да САД на више начина могу да утичу на изборе у Европи.
„Постоји директно мешање, када представници САД отворено кажу шта мисле о кандидатима или коментаришу расписани референдум. Сетимо се како је Барак Обама долазио у Велику Британију и лобирао против ’брегзита‘. Такође, постоје и много суптилнији начини, на пример, утицај преко медија, од којих су многи под контролом америчких играча. Исто тако, велики број политичких консултаната из САД помаже европским политичарима током изборних кампања и на тај начин утиче на резултате избора. Што се тиче испитаника који су говорили о утицају Русије, то је пре свега последица медијске кампање оптуживања Москве. Али, изгледа да здрав разум ипак превладава и да већина Европљана не верује овим наводима“, примећује Нејжмаков.