Први председник те земље Сапармурат Нијазов укинуо је 1993. плаћање гаса, електичне енергије, воде и соли. Било је предвиђено да те мере буду на снази десет година, али су продужене до 2030. године.
Захваљујући великим државним субвенцијама, пунe 24 године сваки становник земље је имао право на 35 киловат сати струје и 50 кубика гаса месечно, као и 250 литара воде дневно. До 2014. власници аутомобила добијали су по 120 литара бесплатног бензина месечно. Грађани земље су имали одређене олакшице и на комуналије, комуникационе и транспортне услуге.
Нијазов, који је имао титулу Туркменбаши, „великог вође Туркмена“, владао је земљом све до своје смрти 2006. године, а доласком на власт Курбанкулија Бердумухамедова, стоматолога по струци и бившег министра здравља, почела су да се уводе одређена ограничења.
Бердумухамедов сматра да је досадашњи систем неодржив и да би помоћ убудуће требало да буде упућена само социјалним случајевима.
Он је још летос наложио Влади да припреми предлоге за укидање свих повластица у којима уживају грађани земље, а ове недеље је тај закон и потписао. Тиме је фактички затворен утопијски пројекат „златни век туркменистанског народа“, који је увео Нијазов.
Говорећи пред Скупштином, Бердумухамедов је подсетио да су грађани земље у првим годинама независности добијали бројне повластице. Основни циљ тих „повластица без преседана“, како је рекао, било је „стварање повољних услова за живот због тешке економске ситуације у свету и прилагођавање грађана на услове тржишне економије“.
Међутим, ситуација се мења. Сада се, како је навео Бердумухамедов, у Туркменистану сваке године „повећавају проходи становништва, отварају се нова радна места“, па су створени услови за промене.
Бердумухамедов је нагласио да је Влада дуго расправљала о новим мерама и увођењу тарифа које ће постепено примењивати. Лидер Туркменистана је рекао да је потписао закон о регулисању потрошачких тарифа за природни гас, електричну енергију, комуналне услуге, транспортне и комуникацијске услуге.
Према новом закону, грађани ће од 1. новембра почети да плаћају те услуге из свог џепа, уколико премаше дозвољени лимит из 1993. године.
Економија те бивше совјетске републике, која има 5,5 милиона становника, зависи од извоза енергената.
Та држава Централне Азије, која се граничи са Авганистаном, Ираном, Узбекистаном и Казахстаном, заузима четврто место у свету по резервама природног гаса, после Русије, Ирана и Катара. Приходи од извоза су опали након што су 2014. светске цене енергената почеле да падају, а значајно су смањене и 2016 године. када је Русија, која је била главни купац туркменистанског гаса, обуставила куповину због неслагања око цене.
Почетком овог месеца руски министар енергетике Александар Новак је рекао да Русија и Туркменистан разматрају заједничке пројекте „производње и реализације туркменистанског гаса“, али није изнео више детаља о тој сарадњи.
