У свету постоје три велика зида. Највећи је у Кини, дуг 21.000 километара, други је Горгански у Ирану, са 200 километара, док је трећи Велики абхазијски зид са 160 километара. Научници су одавно открили ко је изградио велике зидове у Кини и Ирану, док је зид у Абхазији још увек мистерија.
Абхазијски зид, који се још назива и Келасурски, полукружног је облика, простирао се (пошто су данас остале само рушевине) од делте реке Келасур, преко планинских клисура, до делте реке Ингур. Зид није био у потпуности повезан. Прекидао се на местима где је природа сама направила непремостиве препреке. Зид је имао око 2.000 кула, висине шест метара, док је сам зид био висок четири метра, а широк између 0,5 и 1,5 метара.
Зид је кроз своју историју дограђиван и мењан више пута, мењали су се народи који су га користили за одбрану својих територија. До данас су најбоље сачуване источне зидине, са око 200 кула, од којих је половина у добром стању, на 60 километара.
Постоји неколико претпоставки о настанку Великог абхазијског зида: античка, византијска, персијска. Према првој — зид су подигли стари Грци, односно грчки колонисти ради одбране од северних народа, према византијској — зид је изградио византијски цар Јустинијан (527-565) за време рата против Персијанаца за превласт над Кавказом, док су према трећој Персијанци били ти који су изградили ово утврђење у VI веку.
Међутим, постоји још једна теорија која је изазвала прави рат између абхазијских и грузијских научника. Пошто су односи између Абхазије и Грузије веома затегнути већ скоро 10 година, након рата 2008. године и проглашења независности Сухума од Тбилисија, у току је права борба и за културно наслеђе региона. Тако Абхази тврде да су њихови преци подигли зид, док Грузијци инсистирају да су га направили они ради одбране од инвазије са запада и севера у XVII веку.
Истина, у XVII веку је заиста вођен рат између грузијске кнежевине Мегрелије, на чијем челу се налазио кнез Леван II Дидијани (1640-1657), и абхазијског кнежевства. Према тој причи, зид је подигнут 40-их и 50-их година XVII века, за одбрану од напада бивших вазала — владара Абхазије.
Међутим, све ове варијанте приче о настанку зида су слабо поткрепљене историјским изворима. Свака верзија има своје „за" и „против", али се сви научници слажу у једном — зид је слабо проучен. Највероватније је зид изградило Персијско царство у VI веку уз помоћ локалних племена, предака Абхазаца. Леван Дидијани је хиљаду година касније за време абхазијско-грузијског рата одлучио да искористи старе зидине за одбрану и обновио зид.
Велики абхазијски зид буди интересовање научника већ два века. Још је француски путник Франсоа Дубоа де Монпере у XIX веку писао о њему, док је археолог Александар Милер почео са првим ископавањима почетком XX века. Међутим, никад није организована ниједна озбиљна истраживачка експедиција ради проучавања овог можда и најзначајнијег културног споменика у том делу света. Све су то били појединачни случајеви који нису донели неке спектакуларне резултате.
Велики абхазијски зид се тренутно налази у веома лошем стању. Река из године у годину полако носи камење. Изгледа да ће због људске небриге природа збрисати оно што је гигантским напорима човек створио пре више од једног миленијума. Ово утврђење није штитило само један град или насеље већ целу државу. Дивимо се Кинезима и њиховом светском чуду, али, треба признати, то је огроман народ и од њега се тако нешто могло и очекивати. А који је народ створио ово чудо на ободу Европе, можда никад нећемо сазнати.