На питање да ли је „зелена салата“ породици Карић дошла главе, Богољубов старији брат је за Спутњик одговорио да није ствар у салати него у лошој политици коју су водили шефови државе тог времена.
„Зелена салата није дошла главе, него је у то време једна импотентна политика Војислава Коштунице, Ђинђића, Динкића, Лабуса, Булатовића, више не знам ни да их набројим, Ђелића ’теткића‘, теткин кауч, Саша Радуловић и да их не набрајам, то је маса тих људи који су се ниоткуда појавили и они су одједном постали неко и нешто. Људи који никад у животу ништа нису направили, они су се поносили тиме да им је држава дала стан, нису га украли, него им га је држава дала. Па нису били способни ништа да зараде… И они дан-данас живе у посткомунистичком времену. Они живе у том комунизму, социјализму. А ми смо у то време, поносим се тиме да кажем, као браћа Карић, као породица Карић, радили, зарадили и никад од државе нисмо добили никакве привилегије, осим права на рад. Иначе, што се тиче зелене салате, то је била метафора. Зашто да увозимо бели лук из Кине, зашто да увозимо пасуљ из Киргизије, Узбекистана и зашто да увозимо зелену салату из Грчке, Албаније када ми то све имамо своје“.