Овим речима доцент на Факултету за међународну политику и безбедност Срђан Перишић оцењује посету турског председника Србији. Он указује и на то да се Ердоганова посета неће свидети Сарајеву.
„Неки у БиХ можда не гледају благонаклоно на то његово позивање на јединство у Србији, поготово они који се највише позивају и машу Ердогановим заставама, на пример Бакир Изетбеговић и они сарајевски кругови који су екстремни у захтевима за издвајање, како они кажу, Санџака из Србије“, каже Перишић.
Он сматра да је Сарајеву проблем то што они још не могу да верују да је Запад, пре свега Вашингтон 2015/16. организовао пуч против Ердогана.
„Водећи сарајевски кругови су мислили да ће између Вашингтона и Анкаре увек бити јединство у спољној политици, како у региону Блиског истока тако и где год се Турска појави. Мислили су да ће на основу јединства Вашингтона и Анкаре подршку имати и бошњачки интереси, па и жеље и тежње које се тичу Новог Пазара и Санџака“, каже Перишић.
Указује да ће Сарајево и даље да маше Ердогановом заставом надајући се да ће се кад-тад Турска вратити под окриље Вашингтона. Међутим, сматра Перишић, Турска је снажно искорачила из загрљаја Вашингтона и све више се на том правцу Вашингтон—Анкара заоштравају политички односи. Подсећа да су САД увеле и визе за турске грађане, а да истовремено Турска почиње војну сарадњу са Русијом.
На питање где се десила промена код Ердогана, који је пре неколико година на Косову рекао: „Косово је Турска, Турска је Косово“, а данас позива на јединство Србије, Перишић каже да се десио 15. јул 2016. године, када је схватио ко против њега ради — да је то Вашингтон преко Фетулаха Гулена.
„То је огромна промена политике зато што се одрекао Гулена, одрекао се Вашингтона и почиње да води неку самосталну политику на овим просторима, и у региону и на Балкану.
Москва настоји да има добре односе са Анкаром, војне, безбедносне, а иза затворених врата има мноштво договора за које ми не знамо.
„У сваком случају, Ердогану нема повратка према Вашингтону, он је начинио велики искорак. Сада се види колико је Русија постала моћна држава, успела је изведе Турску из западне геополитике у односу према Сирији, полако их извлачи из те слепе послушност према НАТО-у, и то се добро односи и на Србију и на све балканске земље“, каже Перишић.
Две земље повезују и економске и енергетске теме. Перишић тврди да Запад не жели присуство руског гаса на Балкану, и да је због тога блокирао „Јужни ток“ преко Бугарске.
„Стари атлантистички интерес је — Русију што више удаљити из Европе. Свака власт у било којој земљи Европске уније своју политику дефинише према овом темељном интересу Вашингтона, а то је: Русију треба и политички и економски, културно и безбедносно што више удаљити из Европе, односно Балкана“, каже Перишић.
О Турском току разговарали су и Ердоган и Вучић у Београду, а Перишић додаје да је енергетска сарадња између Београда и Анкаре немогућа ако се у тој сарадњи не ради о руском гасу.
„Не може ниједан други гас да потекне овим деловима, Србијом или Балканом, сем руског гаса. Ако су председници разговарали, разговарали о руском гасу. Воде се разговори иза затворених врата, и та геополитика Запада усмерена ка заустављању руског гаса директно је непријатељски усмерена на развој балканских земаља“, објашњава Перишић и истиче да ћемо се, ако не будемо имали гаса, са привредом зауставити на садашњем нивоу.
Сматра и да је пожељан добар односа између Москве и Анкаре, и да он позитивно делује на цео Балкан.
„Овај ниво односа који сада влада између Москве и Анкаре је фантастичан. То је било незамисливо. Турска је од Првог светског рата била под контролом Запада, Велике Британије, па онда после Другог светског рата и под контролом Вашингтона, а кроз историју између Русије и Турске никад нису постојали савезнички односи. Било је мноштво ратова, мноштво сучељавања и сукобљавања и ево сад, први пут у историји, видимо односе Турске и Русије који су добродошли и нама, овде на Балкану“, каже Перишић.