У току су завршне борбе за ослобађање Раке од терориста ДАЕШ-а. Сиријске демократске снаге саопштиле су да се предало око 300 терориста, локалних плаћеника, и да њихови арапско-курдски одреди напредују ка центру града најављујући коначно ослобађање Раке, па и крај рата у Сирији.
Пушка ослободилаца фотографисана током предаха у покушају да се неутралишу терористи у Раки осванула је на друштвеним мрежама и изазвала буру коментара и различитих теорија завере.
Војни аналитичар Александар Радић каже да има више начина на које је пушка из Шумадије мога да заврши у Сирији. Он подсећа да се у бившој Југославији производила велика количина наоружања за извоз, а наше фабрике за производњу пешадијског наоружања отваране су и ван граница. Један талас извоза ишао је ка Блиском истоку, подсећа Радић.
„Малтене свака земља из сад проблематичног региона, ако повучемо прстом од севера Африке, па све до Арабијског полуострва, па према Ираку и Ирану, била је купац наших аутоматских пушака“, каже Радић.
Он не искључује могућност да је реч о старијем моделу М-70 из тог периода, али додаје да је пут ове пушке до Сирије могао да буде и другачији.
У прошлој деценији велике количине наоружања извезене су из Босне и Херцеговине, уз благонаклони став америчких власти, за потребе организовања обновљених оружаних снага Ирака, али и за наоружавање бројних савезничких земаља које су се придружиле борби против тероризма, подсећа Радић.
„То је било наоружање из пасивне резерве ентитетске војске. Американци су на питање зашто то раде, зашто га извозе, могли да кажу — ми разоружавамо БиХ да бисмо спречили реалан ризик од унутрашњег конфликта који се јуче завршио. Када су изгубили безбедносну контролу у Ираку, кад је дошло до велике побуне, доста тог наоружања се нашло у рукама разних побуњеника. Говоримо о стотинама хиљада цеви које су распадом дела ирачких јединица, масовном крађом и хаосом који је тамо завладао доспеле у руке свима, од обичних цивила до појединаца који су касније организовани у ДАЕШ-у“, тврди наш саговорник.
Он подсећа да је 2007. године било критика да српске пушке користе разни побуњеници. У време побуне у Фалуџи амерички медији показали су српску пушку коју користе зли момци.
„Пушке јесу произведене у Крагујевцу, али можда су отишле у наоружавање територијалне одбране Словеније, затим су евакуисане на подручје западне Босне, а затим су као вишак наоружања продате између 2004. и 2006. Ираку. На тај начин пушке су вероватно доспеле и у руке терориста, а не само ослободилаца Раке. Могу да буду и у рукама америчког специјалца“, каже Радић.
Он додаје да не треба заборавити да све време траје и извоз наоружања из Крагујевца, а од 2013. године и у Саудијску Арабију која више није на црној листи. Купци нашег наоружања су и Уједињени Арапски Емирати.
У компанији „Застава оружје АД“ кажу да пушке фотографисане у Сирији веома личе на њихове, али нису могли да нам потврде да је пушка која неутралише терористе у Раки из Крагујевца.
Роба коју извозе је строго контролисана, из фабрике, без сагласности државе не може ни птица да излети, али када крајњи корисник преузме робу, он за њу преузима и одговорност. „Застава“ не може да контролише даљи пут својих производа кроз Индију, Замбију, Етиопију, Египат, Саудијску Арабију или Емирате.
Они подсећају да пред међународним организацијама и Уједињеним нацијама одговорност за робу преузима крајњи корисник, онај коме је роба продата, и истичу да никада у погрешним рукама није пронађена ниједна пушка у власништву наше војске, МУП-а Србије или изнета директно из фабрике.
Пушка М-70 настала је као југословенска варијанта популарне совјетске АК-47 „Калашњиков“, па је тако и зову наши војници. Реч је о поузданом оружју којим је могуће и уништавање борбених возила, гађање бункера и утврђених зграда.
Дакле, бесконачан је број путева којима је ова пушка, ако је из Крагујевца, вероватно легално отишла с нашег терена, а онда мање-више илегално доспела у руке разних формација на терену, па тако и у руке Курда који под командом САД ових дана улазе у Раку.