Ове године Србија обележава годишњицу ослобођења Београда, и мада није округао датум, долази и министар одбране Сергеј Шојгу. У чему је значај те прославе?
— За нашу историју, за вашу историју, такве годишњице имају посебан значај — то је поштовање према нашим прецима који су заиста показали карактер народа, храброст, љубав према домовини и пожртвованост, што је неоспорно важно за осећање народа. Зато не смемо да заборављамо победу великих ратника. Има неких који би волели да се све то заборави, избрише, али многе земље раде као и ми и ви, и зато смо блиски. Ипак смо ми, Црвена армија и Народноослободилачка војска Југославије, овде заједно ослобађали Југославију. Скоро 20.000 совјетских војника је погинуло приликом ослобађања земље. Толико их је погинуло углавном зато што су Београд ослобађали тенкови и војници, а не авијација. Једноставније је било да избомбардују за пола дана, и сви би се предали, али би град био уништен. Београд је леп град, диван је центар града, и зато мислим да треба да будемо захвални и југословенској и совјетској армији који су га спасли од потпуног уништења. Узгред, гледао сам материјале о ослобађању Београда и нашао епизоду која ми се допала. Када је био окршај са Немцима на Авали сат времена трајала је борба прса у прса. Наша велика песникиња Јулија Друњина је са 26 година била дописница, и код Стаљинграда је упала у обруч, а војници су из обруча излазили борбом прса у прса. Написала је дивну песму у којој каже: „Само једном сам била у борби прса у прса, једном на јави и стопут у сну, ко каже да у рату није страшно, тај ништа не зна о рату“. Овде је тога исто било, што показује снагу духа. Зато то морамо да славимо. Славићемо у фебруару следеће године и годишњицу Стаљинградске битке. Надамо се да ће јој присуствовати и српска делегација на високом нивоу. У току је реконструкција комплекса Стаљинградске битке, једног од највеличанственијих…
И који је направио вајар српског порекла…
— Да, Јевгениј Вучетић је говорио да су његови преци Срби. То је један од тројице-четворице највећих вајара 20. века совјетске епохе, поред Мухине и Рукавишњикова. И зато мислим да би и Србија требало да учествује, јер је и она дала велики допринос сећању на ту највеличанственију битку у читавој историји човечанства.
А учешће министра Шојгуа даће додатни значај обележавању ослобођења Београда…
— Мислим да хоће. Посете наших високих руководилаца Србији често се одржавају у октобру. Био је Владимир Путин, Дмитриј Медведев, и зато је сада то већ традиција, па и посета Шојгуа. Он долази и зато што су Србији управо предати поклоњени авиони МиГ-29. То је такође повод за долазак. Шојгу је, наравно, један од политичара светског нивоа, а политичаре које познају у целом свету можемо избројати на прсте. И што је за вас важно, он је велики пријатељ Србије. Он не само да је воли него је и добро познаје. Долазио је и у годинама блокаде Србије, и као копредседник међувладиног комитета. Очекујемо да ће то бити добра посета, не само због празника него и због размене мишљења што је данас потребно. Свет је у сложеној ситуацији, ни Балкан није у једноставној ситуацији, а Србија је нека врста острва стабилности. Наравно, имали смо тешку историју, и треба да осигурамо безбедност и да се осећамо сигурно.
Притом је Србија неутрална…
— Неутралност Србије је суперважно питање у наше доба, и добар је пример за друге земље. Русија сто одсто подржава неутралност Србије. Зато смо објективно заинтересовани да Србија постане јака, безбедна и неутрална земља. А било би добро да сви то схвате и подрже.
Очекују нас и друге посете високих руских званичника Србији…
— Да, биће то период наших тесних веза. Ових дана премијерка Србије је с правом рекла да је Русија од 1999. подржавала Србију и да Срби сматрају да су им Руси пријатељи. Тако је било увек, већ 500 година колико постоје контакти између Србије и Русије. Међу државама су постојале нијансе, али међу народима су односи увек били пријатељски. Зато мислим да треба да идемо напред. У фебруару обележавамо 180 година дипломатских односа Русије и Србије, и тада ће доћи министар Сергеј Лавров.
Биће то важна посета и могућност да се размотри читав спектар билатералних односа и проблема који интересују сваку од страна. Пред нама је суперзадатак да повећамо робну размену, индустријску сарадњу. Сада су створени услови да то можемо. Ове године ће робна размена бити за 15-20 одсто већа него прошле, то је позитиван знак. Морамо и можемо да достигнемо квалитативно виши ниво, економску сарадњу, треба градити нешто друкчије а сада има могућности за то. Русија је спремна да иде напред онолико колико је за то спремна Србија. Зато ће бити врло важан долазак у Србију руског дела међувладиног комитета на челу са Дмитријем Рогозином у децембру. То је велика делегација која ће размотрити перспективе развоја билатералних односа за годину дана, и не само трговине. Очекујемо да ће та посета имати добре резултате и да ће бити важан догађај. Знате и да долази хор Александров. Велико хвала Србима који се сећају наших хероја и чувају имена улица Толбухина, Жданова. Узгред, када је Стаљин ушао у сукоб с Титом и наредио генералима да врате југословенске награде, Жданов који је био и херој Југославије, није предао орден и отишао је у пензију. Одлично је и што се планира парк Александрова, а интересантно је што ће то бити место где ће се објединити две епохе: царска, цара Николаја и совјетска, трг ће бити Александрова. Хор ће наступити и у Сава центру, и у Новом Саду, и у Сомбору, где смо заједно рестаурирали споменик руским и српским херојима-ослободиоцима 1944. године. Иначе, песме које пева војни хор су 90 одсто песме о љубави, војничке песме, али о љубави. И према Отаџбини, али и према Каћуши.
Наша фудбалска репрезентација ће се следеће године такмичити на Светском првенству у фудбалу у Русији. За кога ћете да навијате?
— Мислим да је то један од важних догађаја у свету, али и за нас. Данас је осам месеци до почетка светског шампионата који ће се одржати 14. јуна на стадиону Лужњики у Москви.
Трудили смо се да на сваки начин помогнемо српске фудбалере. Навијали смо за њих. На дан утакмице између Србије и Грузије био сам на путу у Суботицу. Кад сам стигао, почело је друго полувреме. Остали смо заједно са српским пријатељима који су нас дочекали у Суботици да погледамо друго полувреме. Били смо забринути, навијали смо, попили смо сву вотку у мојој соби и на крају је Србија победила. Шалим се, наравно, а ако ћемо озбиљно мислим да је српско учешће на Светском првенству сјајна новост. Желим Србији велики успех. Мислим да има добре играче и да јој треба срећа. Првенство ће се одржавати у 11 градова Русије а фудбалери ће боравити у двадесетак база. Надамо се да ће српски фудбалери провести у Русији читав месец, од 14. јуна до 15. јула, до краја првенства, самог финала.
Једна од база за тренинг се налази у Јарослављу, дивном граду на обали Волге, 130 километара од Москве. Сматрамо да би Срби обавезно тамо требало да тренирају зато што је то близу аеродрома, а уз то на пола пута налази се Троице-Сергијева лавра, центар Руске православне цркве. Тако да успут могу да сврате на који минут. У овом случају, за српски тим Божја помоћ није на одмет.
Делегација из Србије учествује на омладинском фестивалу који је управо отворен у Сочију. Ви сте их испратили у Русију, шта су Вам рекли?
— Отпутовали су у Русију с одушевљењем. Мислим да ће достојно представљати Србију. Јуче је на отварању фестивала говорио председник Владимир Путин и рекао је да на том скупу учествује 30.000 младих људи. То је огроман број младих из 180 земаља света. Страних гостију је више од 10.000, а српска делегација је врло репрезентативна — 300 људи.
