„У реалности нема никакве реалне интеграције, а само споља гледано делује да постоји трговачки ток“, објашњава наш саговорник.
Меркосур, основан 1991. године, представља политичку и привредну организацију на јужноамеричком континенту, коју чине Аргентина, Бразил, Парагвај, Уругвај (чланство Венецуеле је под суспензијом). Организација промовише слободан проток добара, услуга и радне снаге међу земљама-чланицама, што је требало да доведе и до елиминисања царина и квота на промет роба или било каквих мера са сличним ефектима. Такође, један од оснивачких циљева Меркосура је усвајање заједничке политике трговине са другим земљама или заједницама земаља, као и координација заједничких ставова на регионалним и међународним трговинским и привредним скуповима.
Чимурис, који је иначе члан Комитета за елиминисање дугова у државама трећег света, додаје и да „протекционизам развијених држава намеће своју политику државама у развоју“.
Експерт је изразио мишљење да су економске интеграције краткотрајне појаве:
„Политика интеграција, као и појам организација слободне трговине звучи као некакав улепшан израз. До које мере иду те ’слободе‘ у оквирима сличних комерцијалних споразума? Унутрашња правила Меркосура и постигнутих и потписаних сличних споразума заправо су норме протекционизма, које уместо да доведу до слободније трговине, заправо везују и руке и ноге и само намећу нове обавезе“.
Осим већ поменутих циљева, политичко-привредна организација Јужне Америке је основана и са идејом да се у њеним оквирима ради на јачању макроекономске и секторске политике спољне трговине, пољопривреде, индустрије, пореза, монетарног система, девизног курса, капитала, услуга, царина, саобраћаја и комуникација земаља-чланица, и свих других око којих се постигне договор, како би се осигурала слободна конкуренција међу земљама-чланицама. Међутим, уругвајски правник у реалности види нешто сасвим другачије од прокламованих циљева:
„Када говоримо о Светској трговачкој организацији (СТО), ради се више о групи компанија а не држава, јер Међународна привредна комора укључује 140 највећих транснационалних компанија планете, улази у састав СТО и ’конгломерата‘ под називом Глобални уговор који функционише у оквирима УН“.
Наш саговорник упозорава да су преговори све затворенији, а да јавност све мање може да зна шта се на овим дебатама одлучује.
„Напротив, преговори би требало да буду отворени за јавност, да би државе и њихови становници знали у каквим инвестицијама учествују. Због начина како се сад ради, врло често долази до конфликата јер су услови под којима је дошло до споразума у датом тренутку били познати само малом броју људи, а који најчешће имају неке непосредне користи од таквих споразума“, објашњава Чимурис.
Подсетимо да је до формирања организације Меркосур дошло је након што су 1985. године председници Аргентине Раул Алфонсин и Бразила Жозе Сарнеј потписали Програм о интеграцији и привредној сарадњи Аргентине и Бразила. Ово је био увод ка даљем привредном повезивању јужноамеричких земаља.
На председничком самиту децембра 2004. договорено је оснивање Скупштине Меркосура. Такође је предвиђено да у организацији свака земља има по 18 представника, без обзира на број становника. Венецуела је 31. јула 2012. постала пуноправна чланица Меркосура, и то након суспензије Парагваја 22. јуна исте године, због кршења Демократске клаузуле Меркосура. Међутим, након што је Каракас пао у бројне економске тешкоће, чланство Венецуеле у овој организацији је суспендовано у августу 2017. године.
