Према речима председника Војног синдиката Србије Новице Антића, војни и полицијски синдикати планирају да узму активно учешће у политичком животу Србије.
„Намера нам је да окупимо обесправљене раднике који су већ чланови неких синдиката и грађане који сматрају да у Србији не постоји прави социјални дијалог и услови за нормалан рад. Синдикати попут Савеза самосталних синдиката или Независност су послушници власти, и не смета им што не постоји социјални дијалог“, рекао је Антић за београдски лист „Данас“.
С обзиром на њихову основну функцију, заштиту права и положаја радника, синдикати су одувек били активни у политици. Британску Лабуристичку партију синдикати су и основали, и до данас активно учествују у њеном раду.
Слично је и у Србији. За време социјализма, постојао је један синдикат, нераскидивим везама везан за Савез комуниста. Током деведесетих година, синдикати су се опредељивали за власт или опозицију, активно учествовали у политичком животу, а у постпетооктобарској Србији, лидер Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС) Драган Миловановић постао је министар рада у влади Зорана Ђинђића. Готово да нема коалиције после Петог октобра до данас у којој није био и понеки синдикат.
Али, да ли је улазак припадника силе у политику по закону?
Учешће синдиката у политичком животу није забрањено, штавише, оно може да буде и пожељно, међутим, питање је интереса људи из области које синдикат заступа да буду представљени кроз политику, каже Деспот Ковачевић, докторанд и сарадник београдског Факултета политичких наука.
Најава војног и полицијског синдиката да ће учествовати у политичком животу још је проблематичнија са становишта легитимитета, наводи Ковачевић.
„С обзиром на то да су војска и полиција средства силе једног друштва, и питање је колико је то добро за неке демократске процесе. Посебно због праксе и искуства које је Србија имала са такозваним резервисаним доменима, са службама безбедности, са учешћем тих служби у ликвидацији одређених људи и сумњама у то, недоумице око убиства премијера Ђинђића… Све то може да нашкоди интересима синдиката, посебно војног и полицијског. С друге стране, претпостављам да челници тих синдиката не виде други начин да изборе своја права“, каже Ковачевић.
Професор на Факултету безбедности Зоран Драгишић подсећа да је војницима и полицајцима учешће у политичком животу забрањено.
„Наши војници и полицајци смеју да гласају на изборима, али не могу да буду чланови политичких партија. Питање је како ће се то све помирити, како мисле да они људи који су активни припадници војске, буду чланови политичке партије и да буду на партијској листи за изборе. То је мало спорно“, каже Драгишић.
Вероватно свесни тога, припадници војног и полицијског синдиката намеравају да формирају, како је Антић рекао, раднички покрет обесправљених људи.
Подршку за формирање оваквог покрета, каже Антић, војни и полицијски синдикат добили су од Независног синдиката просветних радника Војводине, Уније синдиката пензионисаних војних лица, Синдиката поштанских радника, Удружења староседелаца Краљева, Уједињених грађана Лазаревца, Удружења војних ветерана и многих других.
Војни синдикат Србије је независно правно лице, независно од послодавца и свих других државних органа и институција, каже Антић за Спутњик и додаје да се у политички живот неће укључивати активна војна лица.
„То вам је исто као кад овластите адвоката да заступа ваш интерес. Зато сам нагласио да немам претензија да се бавим политиком. Нећу се ја кандидовати. Али није искључено да кажемо на неким од наредних избора да смо разговарали са неким пензионисаним генералом и да га сутра предложимо за министра одбране“, објашњава Антић.
Војни синдикат делује по закону и у складу са Уставом, додаје он, и никада, како каже, неће урадити ништа противзаконито. Све активности које спроводи Војни синдикат усмерене су ка побољшању припадника војске и јачању Војске Србије.
С обзиром на то да им је забрањено право на штрајк, каже Антић, војни синдикат нема друге начине да се бори за интересе својих чланова, осим да организује протесте и да се удружује са другим организацијама и људима и да преко њих утиче на то да се у Србији поштују закони.
Ковачевић сумња да они могу да направе значајан искорак у политичком животу Србије и подсећа на ветеране војске и полиције који су се укључили у политички живот, па се нису, како каже, ни прославили, нити су донели било шта значајно у српској политици.
„То је бенигна појава на политичкој сцени Србије. Мислим да неће донети никакве промене; мислим да неће бити ни значајна, ни примећена појава. Можда у тренутку уласка у политички живот хоће, али са становишта резултата међу гласачима, мислим да неће имати никакве ефекте“, сматра Ковачевић.
И људи из многих других области покушали су да уђу у област политике и нису успели, додаје он.
„Управо то и јесте суштина и поента политичког живота. Морате бити политички релевантни, а не друштвено релевантни да бисте учествовали у политичком животу“, објашњава Ковачевић.
Намера челника војног и полицијског синдиката да уђу у политички живот само ће продубити већ постојеће поделе, сматра Ковачевић и свима који су сумњали у њихове протесте и говорили да су њихови протести политички мотивисани, даће ветар у леђа, закључује Ковачевић.
