Ово вредно дело је вероватно најстарији уџбеник географије из периода раног просветитељства, а извесно са највећим бројем издања — чак 36 и преводом на све европске језике. Дуго времена је ова књига важила за један од најбољих и најауторитативнијих уџбеника географије.
Прво издање на немачком језику је штампано 1693. године у Лајпцигу, а на руски језик је преведена по заповести руског цара Петра Првог. Руски превод је направљен имеђу 1711. и 1716. године, а прво руско издање је публиковано у априлу 1719. године у Москви.
Примерак који је Бајатовић, у име Развојног центра Руског географског друштва у Србији, уручио Шојгуу је руком писан, и димензија је 230 милиметара са 190 милиметара.
На књизи је истакнуто уцртан монограм династије Романов.
„Ово је рукописна књига на руском језику. Као преписивач је потписан јеромонах Никодим. Рад на овом примерку књиге је завршен 1774. године за време владавине Катарине Велике. Вероватно се рукопис нашао у Србији заједно са емигрантима из Русије, а касније у антикварници. Купио ју је колекционар из Сарајева Дејан Спаић и поклонио Развојном центру Руског географског друштва у Србији“, рекао је Бајатовић.
Бајатовић је изразио наду да ће ова реликвија заузети достојно место у библиотеци Руског географског друштва у Санкт Петербургу.
Иначе, Руско географско друштво је основано 1845. године по налогу цара Николаја Првог Романова, а главни циљ организације су експедиције и истраживање, образовање, објављивање књига, очување природе и рад са младима.
Од оснивања у време династије Романов, Друштвом су управљали најважнији људи земље и за 172 године постојања Друштво никада није прекидало свој рад.
Данас је то непрофитна организација која има око 20.000 чланова у Русији и иностранству. Регионалне канцеларије су отворене у свих 85 субјеката Руске Федерације.
Од 2009. године Руским географским друштвом председава Сергеј Шојгу, а формиран је и Савет покровитеља којим председава председик Русије Владимир Владимирович Путин.
Србија је постала друга земља, где је отворено представништво Руског географског друштва. Свечано отварање је одржано у октобру 2016, а у фебруару ове године је формиран Покровитељски савет.
Циљеви које је поставио Развојни центар јесу размена студената, подршка и организација заједничких истраживачких, научних, промотивних и издавачких активности који ће доприносити даљем развоју научне и културне сарадње између две земље.
