Амерички шеф дипломатије Индију је описао као партнера који је у стратешкој вези са Америком и додао је да његова земља никада не би могла да има сличне везе са недемократским друштвом какво је Кина.
„Сједињене Државе желе конструктивне односе са Кином, али нећемо се повући пред кинеским изазовима поретку заснованом на правилима, као ни када Кина подрива суверенитет суседних држава и покушава да доведе у неповољан положај САД и наше пријатеље“, рекао је Тилерсон.
Тилерсонова изјава долази недељу дана пре његове посете Индији и непосредно пошто је кинески председник Си Ђинпинг на конгресу Комунистичке партије Кине наговестио да Пекинг жели да игра значајнију улогу у међународним односима.
Си је рекао да је Кина постала нова велика светска сила и да је кинески раст под влашћу Комунистичке партије другим земљама у развоју дао нови избор.
Стратешке везе између САД и Индије почеле су да расту од времена администрације Џорџа Буша Млађег, мада је склопљен споразум којим је Индија добила приступ америчким цивилним нуклеарним технологијама, каже сарадник Института за савремену историју Србије и стручњак за Кину Јован Чавошки.
„Индија је последњих година почела да интензивира и војну сарадњу са САД куповином хеликоптера и ракета. Размишљало се чак и о америчким авионима, али на крају нису купљени, определили су се ипак за француске ’Рафале‘. У сваком случају, војна сарадња између САД и Индије расте. Наравно, Индија као азијска велика сила настоји да држи избалансиране односе и са другим великим силама, тако да своје блиске војне односе са Русијом настоји да балансира исто тако блиским односима са САД и нарочито са Израелом“, каже Чавошки.
Он Тилерсонов говор тумачи у духу курса који је заузела Обамина администрација у вези са америчким повратком у Азију. У тим плановима Индија фигурира као једна од земаља која има врло специфичан однос са Кином — те две земље, упркос интензивној економској сарадњи, једна другу виде као конкуренте нарочито на простору Јужне и Југоисточне Азије.
Веома су занимљиви, према речима Чавошког, интензивирање сарадње између Индије, САД и Јапана, затим између САД, Аустралије и Индије и врло интензивно војно и спољнополитичко приближавање Индије и Вијетнама као противтежа кинеско–пакистанским везама.
„Мислим да би у будућности требало више пратити како се развијају билатерални кинеско–индијски односи, после граничне кризе прошлог лета, али и интензивирање индијских економских, војних и других веза са САД, Јапаном и Вијетнамом. То ће бити, мислим, индијски приоритети на ближе стазе, али лично мислим да Индија за сада неће кренути у отворени антикинески курс и мисли да ће ту бити, уз одређене напетости, настојање и једне и друге владе да се нађе минимум заједничких интереса да се избегне већа конфронтација на простору Јужне Азије“, каже Чавошки.
Америчко приближавање Индији неће утицати на функционисање БРИКС-а, чији су чланови и Индија и Кина. Кина, која има бројне политичке несугласице са САД, истовремено је највећи амерички спољнотрговински партнер, каже Чавошки.
„Оно што заиста може да утиче на успешно функционисање БРИКС јесте питање кинеско–индијских односа, односно како ће се та синергија интереса регулисати на простору Јужне и Југоисточне Азије, Хималаја и тако даље. Значи, уколико нешто може да наруши односе унутар БРИКС-а то ће бити чисто билатерално питање Кине и Индије, а не последице неког већег америчког мешања“, закључује Чавошки.
