Према речима проф. др Дарка Танасковића, амбасадора Србије при Организацији УН за образовање, науку и културу, одлука САД да изађу из Унеска је свакако била неочекивана у тренутку у којем је саопштена, али не и изненађујућа за боље познаваоце прилика у Унеску и односе САД према овој организацији.
„Ова одлука је одраз укупног америчког става према мултилатерализму, а тај став се сада драстично одражава и у излажењу америчке администрације, односно извођењу САД из неких других међународних организација, конвенција и споразума. Током претходног периода постојало је велико подозрење према Унеску, нарочито у америчком Конгресу, али су Стејт департмент, односно Министарство спољних послова и влада у ужем смислу, увек успевали да објасне како би Америка требало да остане у Унеску. Сада је доласком председника Трампа тај јаз и известан раскорак између Конгреса и администрације у Вашингтону смањен и ова се одлука на неки начин могла очекивати зато што САД имају више проблема са Унеском, како то и сами кажу“, објашњава Танасковић.
Он подсећа да је Вашингтон као главне разлоге напуштања ове организације УН навео потребу за темељном реформом УН, па самим тим и Унеска, финансијски моменат, али и антиизраелску политику организације.
„Иако разлози које САД наводе за излазак из Унеска нису за потцењивање, мислим да је заправо то одраз укупног америчког става према мутилатерализму. Тај њихов став никада није без остатка опредељен у смислу равноправне сарадње са свим нацијама света у решавању кључних проблема човечанства и наравно, уколико САД не могу да кроз међународне организације остваре оно што сматрају да је њихов државно-национални интерес и приоритет, оне онда изгледа губе интерес да буду у тим организацијама“, сматра Танасковић.
Како каже, без обзира на то какав став неко може да има према укупној политици САД или према овом конкретном кораку вашингтонске администрације, нема никакве сумње да је то ударац за Унеско и за цео међународни поредак.
„Тај потез сведочи да систем међународних организација не функционише и не може да функционише како треба, јер уколико једна од најснажнијих и најмоћнијих земаља света одлучи да не учествује у једној од најзначајнијих међународних организација, а посебно оној која се бави науком, уметношћу и културом, то је јасан сигнал да у том сегменту међународни систем не функционише добро, па самим тим не може да функционише ни Унеско“, напомиње Танасковић.
Амбасадор ипак верује да се излазак САД неће непосредно одразити на деловање Унеска.
„Ако изузмемо Израел, који је такође најавио али после мало и релативизовао ту своју најаву напуштања Унеска заједно са САД, све остале чланице Унеска су опредељене да наставе да раде предано у оквиру организације на основу њеног мандата и статута. У том смислу неће бити непосредног одраза ове одлуке, тим пре што САД од 2011. године не плаћају чланарину, не могу да гласају, али су присутне, активне, нарочито у оквиру међународних конвенција које су везане за Унеско. Оне ће у сваком случају наставити да делују у оквиру тих међународних конвенција, биће присутне и касније као посматрач ако то буде њихова одлука. Нема никакве сумње да ће САД остваривати свој утицај на Унеско, јер би било наивно претпостављати да ће овом одлуком о повлачењу престати амерички утицај у раду Унеска, с обзиром на то да САД имају много савезника, много држава које следе њихов поглед на свет и њихову политику, тако да ће се на одређен начин наставити америчко присуство“, каже амбасадор Србије при Унеску.
Када је реч о напорима такозване државе Косово да постане члан овог важног тела УН, Танасковић каже да формални излазак САД из Унеска не може да буде нешто позитивно за покушаје Приштине да, како они кажу, „освоје“ ову међународну организацију. То међутим, додаје амбасадор, није пресудно.
„САД ни приликом претходног подношења захтева Косова за чланство 2015. године нису имале право гласа у Генералној скупштини, али су биле веома ангажоване у лобирању за Косово. Уколико Приштина и они који је у међународној заједници подржавају и умногоме утичу на политичке одлуке у Приштини процене да поново треба да обнове захтев, нема сумње да ће САД опет подржавати такав захтев, без обзира на то што према Унеску имају, најблаже речено, сумњичав и игнорантски однос. Међутим, мислим да је нови квалитет у читавој ситуацији то што се све шире почиње схватати да би примање Косова у Унеско била одлука која би била вишеструко штетна за саму организацију, и на том плану сматрам да се ситуација мења. Верујем да ће чак и они који никада декларативно неће одступити од подршке тзв. Косову, јер је то континуитет њихове политике и они се не могу у том смислу враћати уназад, бити много опрезнији у погледу конкретних корака у вези са међународном афирмацијом такозване државе Косово“, закључује Танасковић.
