Маскирани и наоружани терористи су, током извођења представе „Норд-ост“ („Север-југ“), упали у зграду позоришта, блокирали је, поставили експлозив у сали и под претњом стрељања талаца захтевали од руских власти безусловно окончање рата у Чеченији и повлачење руске војске из те руске републике.
На челу те терористичке групе био је двадесеттрогодишњи Мовсар Барајев, за кога се тврдило да је најмлађи, најжешћи и најсуровији од свих вођа чеченских побуњеника.
Терористи су били су наоружани аутоматским пушкама, ручним гранатама и експлозивним направама. Међу њима је било Авганистанаца, плаћеника из арапских земаља и жена, опасаних експлозивом. Оне су биле удовице убијених чеченских побуњеника, које су се представљале као „самоубилачки одред смрти“.
Зграда позоришта и околне улице су током тродневне талачке кризе биле под јаком опсадом полицијских снага. Вођени су дуги и тешки преговори — власти су обећавале да ће оставити у животу терористе ако пусте све таоце, а руски официри су терористима нудили себе у замену за таоце.
Током преговора терористи су пристали да пусте муслимане, део странаца и један број деце, неколико талаца је успело да побегне, али је и неколико људи убијено. Било је јасно да са терористима нема преговора, власти су ковале план за напад.
Преговори су прекинути акцијом која је изведена за непуна два сата — руске специјалне снаге су кроз систем за вентилацију пустиле омамљујући гас у позориште, а након тога су започеле жесток напад. Хемијски гас је паралисао терористе, а припадници специјалних јединица су продрли у зграду и за неколико минута ликвидирали све терористе.
У том нападу погинуло је, према различитим проценама, од 130 до 174 талаца, махом од мистериозног гаса који је том приликом коришћен, али је и више од 700 људи ослобођено.
После московске драме, специјалци су из позоришта изнели оружје терориста — аутоматске пушке, 30 експлозивних направа, 16 граната Ф-1 и 89 ручно направљених бомби. Укупни ТНТ еквивалент експлозива износио је око 110-120 килограма.
Међутим, број жртава бацио је сенку на акцију специјалаца — породице настрадалих су сматрале да је акција изведена „непрофесионално и хазардерски“, а тражили су и одштету од државе. Политички противници руских власти су оштро критиковали Кремљ, док су експерти из области безбедности акцију руских Алфи назвали „савршеном војном операцијом“. Већина светских државника је сматрала да је Путин своју велику дилему решио на једини могући начин, храбро и одлучно.
Међу таоцима је био и један југословенски држављанин — Милош Максимовић, који је, након више година, присећајући се овог трагичног догађаја, руским медијима рекао да „можда нико од талаца не би преживео да гас није пуштен“.
Данас, деценију и по касније, Игор Шевчук, ветеран Алфи, руских елитних специјалних јединица, и члан председништва друштвене организације „Официри Русије“ високо оцењује операцију руских специјалаца, а највеће заслуге приписује руском председнику Владимиру Путину.
„Искуство операције ’Норд-ост‘, у позоришту Дубровка, позитивно оцењујем, јер такву операцију нико у свету до тада није спровео. Ни ми се никада пре нисмо срели са сличном ситуацијом, с толиким бројем талаца и са таквом терористичком претњом. Не могу детаљно да говорим о томе, јер би то значило откривање неких ствари везаних за тактику и стратегију специјалних јединица, али стручњаци из целог света су били задивљени, импресионирани том операцијом. Онима који говоре да је жртава могло бити мање, могу само рећи — нека они за почетак служе у специјалним јединицама, нека раде под мецима, па онда нека изводе закључке. У сваком случају, тада је стечено велико искуство за супротстављање новим изазовима међународног тероризма. Јединице за специјалне намене прате, анализирају и чине све да не постану ватрогасна бригада која долази на место догађаја када пожар већ почне. ’Норд-ост‘ нас је такође научио да радимо проактивно, мада је све почело још пре тог терористичког напада, и то је заслуга нашег председника Владимира Путина. Он, као бивши сарадник обавештајне службе, добро разуме степен терористичке претње, значај и механизме сарадње између различитих обавештајних служби, и откад је он дошао на место председника земље, почеле су позитивне промене“, рекао је Шевчук за Спутњик.
Случај Дубровка био је први терористички напад у Москви откако је Путин на власти. Извлачећи поуке из трагедије, руске власти су почеле да јачају безбедност, дале су још шира овлашћења безбедносним органима и пооштриле су казне за терористе.
Московска драма је још једном показала и потврдила како је тешко супротставити се тероризму, али је Путинов став о том питању тада постао још одлучнији, чвршћи и јаснији: „Са терористима нема преговора“.
„Терористи морају да схвате да ће их свака самопромоција коштати живота. Русија је за све ове године стекла много искуства у борби против тероризма и зато не мислим да их чека успех. Ми видимо да се редовно појављују видео-снимци на којима руске обавештајне службе хапсе припаднике терористичких организација. Њих хапсе и пре него што изврше планирани терористички напад, а то много говори о раду безбедносних служби“, закључио је Шевчук.
Породице погинулих су најавилe да ће акција сећања на жртве овог терористичког напада бити одржана 26. октобра, на дан када је талачка криза окончана.
Испред позоришта биће одржан минут ћутања, а у ваздух ће бити пуштено 130 балона, колико је званично било жртава.
