Иако је због ратова, санкција и економске кризе много пропустила, Србија још може да ухвати корак са најсавременијим токовима и технологијама и да на њима гради економску будућност, сматрају Зоја Кукић и Маја Марковић из „Стартит центра“.
Саговорнице Спутњика део су непрофитне организације која окупља људе из ИТ заједнице у којој размењују знања и искуства, али и организују догађаје и бесплатну едукацију. Само кроз београдску канцеларију годишње прође око 13 хиљада људи.
Поред београдског и новосадског, у Србији постоји још пет „Стартит центара“ — у Инђији, Вршцу, Зрењанину, Суботици и Ваљеву, а наредне године у плану је отварање у Крагујевцу и Шапцу.
„Канцеларије смо отворили да помогнемо младима да остану у Србији, али и да помогнемо младима из мањих средина да у њима остану. Сада кад је технологија толико доступна, када истовремено можемо да комуницирамо са неким ко је хиљадама километара далеко, верујемо да можемо да радимо посао из свог родног града, а да не јуримо у веће градове или, не дај боже, у веће државе“, каже за Спутњик Зоја Кукић, један од оснивача Центра.
Први пројекат покренули су пре десет година са идејом да кроз развој ИТ сектора помогну економски развој земље. Сада раде и истраживања тржишта, у којима су дошли до занимљивих података. На основу тих резултата Маја Марковић, шеф Стартит пројекта у Инђији, сигурна је да је Србија спремна да ухвати корак са светом и да је ИТ најбољи правац.
„Тренутно највећи извозни производ Србије нису пољопривредни производи, што је била тенденција неколико деценија уназад, чувену замрзнуту малину престигао је извоз софтвера и ИТ услуге. Ово је пут којим Србија може да крене, наши ИТ стручњаци су веома цењени у свету и олакшавајућа околност им је што државне границе у њиховом послу не представљају препреку да сарађују са било ким у сваком делу планете“, каже Маја Марковић.
Она наглашава да је ове године повећан број уписаних студената на техничке факултете што је, како каже, показатељ заинтересованости младих да се посвете и информационим технологијама за које још увек није оформљен факултет. Недостатак формалног образовања условио је да у овом сектору, у коме су примања до три пута већа од просека, недостаје радна снага.
То је донекле препознала и држава, у београдској Звездари постоји савремен ИТ парк, а у унутрашњости се отвара и неколико мањих. Међутим, у „Стартит центру“ мисле да то није довољно, јер у овом сектору има посла за много више људи, а незапосленост је један од највећих проблема Србије. Зато се пре свега бавимо едукацијом и драго нам је и да је држава користи тај рецепт, каже Зоја Кукић.
„Срећни смо што је ово прва школска година у којој ће наши основци имати прилику да уче информатику као обавезан предмет. Неће учити из књига, већ ће конкретно учити како да програмирају, управо захваљујући укључивању невладиног сектора у овај пројекат. По томе смо први у региону, у Великој Британији уведен је прошле године, а у САД тај предмет још не постоји“, каже Зоја Кукић.
Истраживања показују да већина стручњака нема поменуто формално образовање — или су самоуки или су прошли кроз неформалне едукације. „Зато ми младима кроз курсеве и усвајања знања нудимо и контакт са менторима и проналажења првих пракси, али и послова“, наглашава Зоја.
Поред тога што нуди потпуно бесплатну обуку свима који желе, „Стартит центар“ је посебно посвећен популаризацији информационих послова међу женским делом становништва.
„Покушавамо да помогнемо женама које су незапослене или желе да се преквалификују, кроз курсеве програмирања дајемо им нову опцију, прилику за ново занимање. Многе жене када постану мајке и прекину каријеру, наилазе на потешкоће када желе да је наставе. Програмирање је идеално занимање за њих, јер не зависи од канцеларије“, објашњава Маја Марковић.
Ове младе, амбициозне девојке кажу да су жене некада владале ИТ сектором у Србији, али да су због уврежених мишљења и стереотипа да се ради о мушком занимању то негде одбациле као могућност за своје професионално остваривање. Центар ради и на томе да исправи ову „неправду“.
С поносом најављују и велики регионални пројекат. Реч је о паралелном програму које ће се спроводити у хрватском Доњем Михољцу и нашој Инђији. Два града су слична по географским одликама, али Инђија има око 25 пута више становника. На наше питање како је дошло до идеје за увезивањем, ове ИТ тигрице наглашавају да број становника не утиче на талентованост појединаца.
Део пројекта развијаће и у Новом Саду, а користи ће имати и бројна околна места. Продор у мање средине повећаће број запослених у сектору и проширити могућности за рад ван граница, од куће.
